Вујиновић – БиХ одувијек има српски предзнак
Архив Републике Српске представио је на Сајму књига у Београду монографију “Сакрална архитектура бањалучке Епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека” аутора Славољуба Лукића, Бојана Вујиновића и Марка Јанковића.
Мастер археологије Бојан Вујиновић рекао је Срни да је књига писана како би се потврдило да је БиХ одувијек имала српски предзнак и да се прича о постојању српског становништва на том простору може испратити од најранијих времена.
“Показујемо да и ми на том простору нисмо тиква без коријена. Данас је тај простор организован кроз једну нову политичку ситуацију која се зове Република Српска, унутар БиХ”, рекао је Вујиновић.
Он је додао да су он и друга два аутора писала ову књигу да би потврдили и утврдили српско поријекло на том простору прије доласка Турака, да се српски манастири нису појавили тек касније у другој половини 16. вијека, јер би то значило да би на том простору Сулејман Величанствени био највећи ктитор православних богомоља, што није тачно.
Вујиновић је навео да се из списа папске курије Гргура Деветог помињу имена Војислав, Бојислав, што говори да је на том простору некрштено становништво, односно Католичка црква подразумијевала да су крштени само они које је она крштавала.
У књизи је обрађена сакрална архитектура, говори се о црквама и манастирима, некрополама, прије свега, средњовијековним, а Вујиновић каже да је то период од Миланског едикта, 313. године, када почињу ствари да се мијењају и Константин доноси акт којим дозвољава слободу хришћанске вјероисповјести и када се хришћанске богомоље појављују у читавом Римском царству, међу којима и на простору данашње Бањалучке епархије.
Он је навео да су у књизи сабрани и истраживачки радови и претходних аутора, археолога, историчара, етнолога, а Вујиновић додаје да се у књизи приказује и да постоји један облик вакума од друге половине седмог вијека, па до почетка готово 13. вијека, јер на простору те, условно речено, Бањалучке епархије нема хришћанске богомоље било каквог облика, али постоји велики број словенских некропола, насеља.
Он је навео да у периоду средњег вијека, са лијеве и десне стране Врбаса, односно Усора и Соли, влада Драгутин из чувене српске из лозе Немањића, за чије вријеме се појављује велики број хришћанских богомоља.
На подручју манастира у Кијевцима, напомиње, пронађено је огромно културно-историјско насљеђе, а ту постоји натпис који је најстарији најзападнији из 1301. године, а гласи “Ја поп Ломнице, писах по рожденству Христовом на хиљаду на триста и једно лето”.
“То говори о једној здравој српској православној хришћанској заједници која се појављује на том простору, а са друге стране указује и на могуће пуно раније датирање тог манастира”, истакао је Вујиновић, наводећи да и други манастири на том подручју показују да је организована српска православна заједница у смислу сакралне архитектуре тада постојала.
Он је додао да је књига писана у научно-популарном тону доживјела већ два издања, а припрема се и треће, а поред истраживачких дијелова у књизи су и нека народна предања, поткријепљене одређеним доказима, анегдотама.
О књизи су говорили и аутори Славољуб Лукић и Марко Јанковић.
На штанду Представништва Републике Српске, претходно је Удружење књижевника Републике Српске представило своја издања, као и часопис “Нова стварност”.
О десет издања су говорили, између осталих, предсједник овог удружења Предраг Бјелошевић, који је истакао да су ово издања у посљедње двије године, а да је ово удружења од прије пет година почело и своју издавачку дјелатност, током које је издало око 30 наслова.
Говорећи о часопису “Нова стварност”, он је рекао да су умјетници Републике Српске нова стварност на балканским просторима.
Представљена су дјела приповијетке “Легенда о вјетром вијанима” Анђелка Анушића, који је и добитник “Андрићеве награде”, затим пјесме “Заједно, са зидовима” Предрага Бјелошевића, приповијетке “Страшни суд” Ранка Павловића, “Брзе исповести” Зорана Јунгића.
Представљене су изабране пјесме “Снијег” Вјачеслава Купријанова, афоризми “Корективни имунитет” Миладина Берића, пјесме “Самотна ријеч” Ранка Рисојевића, изабране пјесме “Петнаести спрат душе” Елке Њаголове, пјесме “Крошња живота” Ирене Станковић и приче “Прошло вријеме, прохујали животи” Момчила Копривице.
Члан Удружења књижевника Ранко Павловић рекао је Срни да су неки од представљених књига добила значајна признања, проглашене су за књиге године, а једна од њих је Анушићева књига која је добила “Андрићеву награду”.