У једној књизи 1.000 година „Сакрална архитектура Бањалучке епархије“ представљена у Швајцарској (ФОТО)

Монографија „Сакрална архитектура Бањалучке епархије“, представљена је овог викенда у Швајцарској, у градовима Женева, Цирих и Сент Гален.

То је једна је од најзапаженијих књига, када говоримо о реконструкцији духовног и вјерског живота у времену од Миланског едикта до краја средњег вијека на нашим просторима, наглашено је на промоцији.

Присусатвовало је више од 500 вјерника, који су са великом пажњом пратили излагање о културном, духовном и националном наслијеђу наше земље.

Аутори монографије Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић и Марко Јанковић казали су да ова књига представља личну карту Бањалучке епархије, гђе је реконструисано више од 1.000 година црквеног живота, кроз историографију, писменост и сакрално наслијеђе – базилике, црквишта, манастиришта, некрополе и слично.

Истраживање теолога, археолога и историчара резултирало је бољим и објективнијим приступом у реконструисању прошлости, објављивањем нових археолошких истраживања, али и нових архивских докумената. Тиме аутори јасно доказују да су наши православни манастири на подручју Бањалучке епархије засигурно настали прије доласка Турака, те да је управо то потврђено на сваком од локалитета, гђе су урађена археолошка истраживања.

Један од најстаријих ћириличних натписа из 1301. године пронађен је током истраживања манастиришта у Кијевцима код Градишке. Он је значајан као најзападнији ћирилични натпис, а помиње се и манастир Ломница већ почетком 14. вијека. Истраживања манастира Осовице, откривају ћирилични отисак печата са годином 1330. и да је манастир посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице, а средњовјековни прстен пронађен на оближњој земљаној градини открива на њему годину 1358. са ћириличним натписом “Све чиним надајући се у Бога”.

– Ту свакако треба додати и податке папске курије, односно папе Хонорија ИИИ (1216.-1227.) који помиње манастир реда Светог Василија Великог (источномонаштво) на ријеци Врбас, а то је православни манастир Крупа на Врбасу – каже теолог др Славољуб Лукић.

Сакрални објекти у виду базилика присутни су на простору Бањалучке епархије, још од времена друге половине 4. вијека. О томе свједоче базилике у Новом Граду, Лакташима, Приједору, Котор Варошу и другим мјестима. Значајно се издваја епископско сједиште са три базилике у касноантичком граду Балкис, који је пронађен у селу Бакинци (град Лакташи).

– Тај касноантички град помиње се у историјским изворима византијског историчара Теофила Симокате 597. године, када је град добрим дијелом страдао у налету аварског војсковође Бајана. Локалитет се простире на преко милион квадрата касноантичког културног наслијеђа и свједочи о интензивном духовном и свјетовном животу ових крајева од 4. до 7. вијека. Овај археолошки локалитет представља и најстарије епископско сједиште на простору Републике Српске – рекао је археолог и један од аутора Бојан Вујиновић, менаџер града Градишка.

Аутори наглашавају да посебну захвалност за искрени пријем и организацију промоције дугују свештеницима Епархије аустријско-швајцарске, односно протојереју Александру Ресимићу из Женеве, протојереју Бранимиру Петковићу и јереју Ђорђу Лукићу из Цириха, те протојереју Брани Сарићу из Сент Галена.

Поменути духовни пастири су заиста на највишем нивоу организовали вјерски и црквени живот у поменитим градовима, те се за њих са правом могу довести у везу у ријечи Светог апостола Павла: “Буди примјер вјернима у ријечи, у владању, у љубави, у вјери, у чистоти.”

Ускоро је у плану промоција ове Монографије и у другим земљама, гђе је присутна српска дијаспора, посебно у Италији, Њемачкој и Аустрији.

Изложба

Промоцију је пратила изложба о Котроманићима, као владарском роду из Босне, која заправо даје основни преглед најважнијих информација о средњовјековној Босни, у период владавине породице Котроманића. На овој изложби представљено је родословно стабло ове знамените породице, која је Босном владала скоро три вијека.

Посебна пажња је посвећена двојици најмоћнијих владара из овог рода: бану Стефану ИИ Котроманићу – који је проширио државну територију и ојачао Босну економски, те његовом синовцу, бану и краљу Твртку, који се крунисао за краља Срба Босне, Приморја и Хумске земље у манастиру Милешеви 1377. године.

Изложба прати црквене прилике у Босни, као и развој писмености у овом периоду. Наведени су основни подаци о Цркви босанској, као и свецу заштитнику Котроманића и средњовјековне Босне, Светом Григорију Чудотворцу.

Писменост је представљена кроз описе најважнијих Јеванђеља (Дивошево, Чајничко…), као и владарских повеља (бана Кулина, бана Матеја Нинослава, бана и краља Твртка и др.). Посљедњи дио изложбе посвећен је паду средњовјековне Босне и погубљењу краља Стефана Томашевића, казао је Дејан Дошлић, аутор изложбе, виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци.

Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com

Share With: