Тужно подсјећање за Србе у Крајини: Усташе су 5. маја 1941. године ликвидирале владику Платона и проту Душана Суботића (ФОТО)
Молитвом у Православној цркви Покрова пресвете Богородице у те поменом, у Градишки се данас сјећају проте Душана Суботића, којег су усташе 5. маја 1941. године, послије звјерског мучења, погубиле у Бањалуци.
Прото и народни посланик Душан Суботић, рођен је 11. фебруара 1884. године у Градишки, од оца Јована, свештеника и мајке Марије. Завршио је богословију у Рељеву. Оженио се Анком Барасадић из Сремске Митровице са којом је добио синове Бранислава, Слободана, Јована и Војислава те кћерку Невенку.
Рукоположен је 29. и 30. јануара 1906. од митрополита Евгенија и преузео парохију у селу Ламинци. Ту је службовао од 1906. до 1912. године и одмах самопрегорно почео испуњавати свештеничке и учитељске дужности.
Успоставио је присне везе са широким народним слојевима и показао смисао за економско организовање и подизање села, оснивајући српске земљорадничке задруге, тежачке читаонице и соколске чете.
Године 1909. подигао је прото Душан парохијски дом у Ламинцима “солидно зидан од тврдог материјала“. По пензионисању оца Јована, такође свештеника, Душан је 1912. године премјештен у Градишку. За архијерејског намјесника босанско – градишког постављен је рјешењем митрополита Василија 15. априла 1935. године.
Прото и народни посланик Душан Суботић спада у ред народних првака које је Аустрија, 1914. године, ради његовог истакнутог просвјетно-културног рада, који је одисао прекаљеним српством и славенством, осудила на 14 година робије.
Двије године касније оптужен је и осуђен у Велеиздајничком процесу у Бањалуци а казну је издржавао у Зеници. Прогони и оптужбе су још више учврстили протин углед у српском народу који га је 1920. изабрао за посланика у Уставотворној скупштини Краљевине СХС, још два пута узастопно.
До 1929. године био је члан Народне радикалне странке. Увођењем Шестојануарске диктатуре поукао се у опозицију а 1935. године поново је изабран за народног посланика на листи Богољуба Јефтића, после три године. Одликован је орденом Белог Орла трећег степена, орденом Светог Саве другог, трећег, четвртог и петог степена. Многа друштвена и народна признања красила су његов дом.
Усташе су га утамничиле 1941. године. Послије хапшења у Градишки, заточен је прво у Старој Градишци а потом одведен у Бањалуку и затворен у тврђаву Кастел, гђе је данима мучен. Убијен је 5. маја 1941. године у Бањалуци.
Вода је протино страдално тијело избацила 24. маја у Врбањи гдје је привремено сахрањен. Посмртни остаци проте Душана Суботића откопани су у Врбањи 3. маја 1946. године, пренесени у босанскоградишко гробље и положени у породичну гробницу у Брестовчини, гђе и сада почивају.
Филм и биста
У Градишки је, у продукцији Завичајног музеја, снимљен документарно-играни филм “Градишки прото” у којем је лик овог духовника туимачио Ђорђе Марковић, глумац из Бањалуке.
Суботићева биста подигнута је у градском Парку слободе. Теолог Дарио Дринић, иницирао је и обнову црквене куће коју су у Ламинцима изградили Суботићи а заслужан је за очување успомене на знаменитог градишког проту.
Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com