Сутра Света Петка

Српска православна црква  прославиће сутра празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.

Након смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину.

У Епивату је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна уда, најчешће изљечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцјељења.

На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број љековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и љековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, мјесту гдје су њене мошти дуго почивале.

Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, гдје се сваке године, послије литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Share With:

Sutra Sveta Petka

Srpska pravoslavna crkva  proslaviće sutra praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka, kao pomen na dan kada je ova svetiteljka okončala ovozemaljski život.
Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu i, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, porijeklom je Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a osim nje imali su i sina Jevtimija, koji je kasnije postao poznati episkop maditski.

Nakon smrti roditelja, djevica Petka, željna podvižništva Hrista radi, otišla je u Carigrad, pa u jordansku pustinju, gdje se podvizavala do starosti. Tada joj se javio anđeo Božiji i rekao joj da se vrati u otadžbinu.

U Epivatu je proživjela još dvije godine u neprestanom postu i molitvi i onda je predala dušu Gospodu. Upokojila se u 11. vijeku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće izliječenja. NJene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad.

Bugarski car Asen je mošti svetiteljke 1238. godine prebacio u Trnovo u Bugarskoj, a padom tog područja pod Turke, sultan Selim je njene mošti odnio u Carigrad. Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetiteljke prenesene su u Srbiju u Beograd i 125 godina bile su položene u kapeli na Kalemegdanskoj tvrđavi.

Mošti Svete Petke sada su u Rumuniji u Jašiju, gradu koji se smatra velikim svetilištem i mjestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji vjeruju u njenu moć isceljenja.

Na ikoni je Sveta mati Paraskeva predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Sveta Petka je u srpskom narodu veoma poštovana i važi za zaštitnicu žena. Veliki broj ljekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih, sa čudotvornom i ljekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mjestu gdje su njene mošti dugo počivale.

Sveta Petka je zaštitnica i kapele na Kalemegdanu, gdje se svake godine, poslije liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se vjeruje da iscjeljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Share With: