Српска православна црква 9. децембра по новом календару обиљежава празник посвећен Преподобном Алимпију Столпнику.

Овај празник у календару СПЦ означен је црним (задебљаним) словом али овај светитељ веома је поштован у нашем народу, а многим породицама је и крсна слава.

Рођен је око 522. године  у Пафлагонији. Од малена је био предан Богу. Као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора.

Иако је био вољен од свих, увијек је тражио начина да буде сам. Алимпије је желио да живи у молитви и усамљеништву па се повукао на једно грчко гробље поред града Пафлагоније од којег су људи бјежали због демонских привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи дио живота (према хришћанском предању око 53 године).

Отуда је назван столпником. Ни подсмјех људи, ни искушења га нису могла одатле помјерити. Најзад, послије неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утјехе, поуке и исцјељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живјеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и ријечима, указивао људима пут ка спасењу.

По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у вријеме цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Кутлумушком манастиру на Светој Гори. Често је фрескописан у храмовима наше Цркве, а једна од фресака налази се и у припрати Пећке патријаршије. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.

Свети Алимпије на икони се представља у аскетском, пустињачком оделу како сједи на свом столпу.

Алимпијевдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Увијек пада у вријеме Божићног поста, и због тога је празнична трпеза славара увијек посна. То је непокретни празник.

Код Срба постоји вјеровање да је Св. Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве вјетрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.