Међународни дан дјевојчица
Данас се широм свијета обиљежава Међународни дан дјевојчица посвећен оснаживању и подршци дјевојчицама у читавом свијету, пружајући им прилику да постигну свој пуни потенцијал те науче да су вриједне и да воле и цијене себе. Све дјевојчице треба да развију неопходне кључне вјештине и оснаже свој потенцијал, снагу, креативност и енергију!
Иако је за образованим и квалификованим кадром велика потражња, отприлике четвртина младих, углавном жена, тренутно није запослена, а није ни дио образовног система или било којег другог облика стручног оспособљавања.
Међународни дан дјевојчица је прилика и да се убрзају напори ка остварењу глобалних циљева одрживог развоја, како би се “повећао број младих и одраслих који имају релевантне вјештине, укључујући техничке и стручне вјештине, за запошљавање, пристојне послове и предузетништво” (Глобални циљ одрживог развоја 8).
Дјевојчице су често изложене дискриминацији, сиромаштву, насиљу и ограничењима у приступу образовању које је кључно за њихов напредак и омогућава им да остваре своје потенцијале.
Осим тога, овај дан је прилика за славље постигнућа дјевојчица у различитим сферама живота. Инспиришу нас њихова храброст, сналажљивост и жеља да мијењају свијет на боље.
Важно је континуирано радити на стварању околине у којој ће свака дјевојчица имати прилику остварити своје снове и допринијети друштву као снажна, самосвјесна и образована јединка.
Тема овогодишњег међународног дана дјевојчица је „Улагање у права дјевојчица: Наше вођење, наше благостање“ објавио је УН.
Даље наводе да, реагујући на позиве дјевојчица за промјенама, глобална заједница мора ићи даље од потврђивања обавеза и храбро улагати у потребне акције како би се те промјене оствариле.
Родне разлике и даље су највеће у арапским државама, подсахарској Африци те јужној и западној Азији. Од око 850 милиона дјевојчица у свијету, према процјенама, њих чак 17 милиона никада неће ступити у школску учионицу. Наша је обавеза учити дјевојчице како имају право на образовање, игру, да не трпе насиље, учити их како плава није „мушка боја“ и да поједини спортови и одређена занимања нису резервисани само за дјечаке. Данашњи дан требао би бити само подсјетник како дјевојчице имају право на равноправност и исте могућности као и дјечаци сваки дан!
Свака мајка би требала да научи своју дјевојчицу да ништа не мора а све може!
Да није важно да је боља од других већ да је најбоља за себе! Да ништа не мора трпити, подносити, гутати и ћутати. Да начин увијек постоји, и да може, али заиста може све што пожели!
Да не буде као други и да допусти другима да буду оно што јесу!