Љубав према љепотанима раскошних лепеза: Јато паунова адвоката Љупка Марјановића из Рогоља код Градишке (ФОТО)
Јато од двадесетак паунова, за адвоката Љупка Марјановића и његову породицу у лијевичанском селу Рогољи, је дугогодишња љубав коју међусобно дијеле. Љупко је паунове али и друге птице заволио у дјетињству.
Прво је набавио голубове, па грлице, припитомио више врста шумских птица, отхранио чак и два јастреба… У почетку је маштао о пауновима а све што је у машти, о чему се размишља и воли, прича Љупко, то се најчешће и оствари. Тако је и код њега.
-Први покушаји нису били успјешни, зато што је веома тешко одгојити младе паунове. Моја сестра је, однекуд донијела петоро паунових јаја, ставили смо их под кокошку и, на наше велико чуђење и срећу, излегло се пет паунова. Бдјели смо над њима, пазили, хранили и успјели их подићи. Од тог јата, настали су сви ови паунови који се шепуре у великом кавезу – испричао нам је Љупко.
Захвалан је родитељима, мами Ради и оцу Ратку који су код куће и брину о његовим љепотанима. У шумарку, на пространом и лијепо уређеном имању, у својеврсној ботаничкој башти, осим паунова су питоме грлице, морске кокошке, голубови лепезанери, дијамантски фазани…
-Са Љупком, птице смо завољели и нас двоје, сада пензионери. Дан нам започиње и завршава међу пауновима. Трудимо се да буду здрави, нахрањени, пратимо их… То су веома осјетљиве животиње, нарочито када се излегу, док су млади – прича Љупков отац Ратко.
Прије добијања перја, додаје Рада Марјановић, не смију покиснути јер одмах угину.
-Од десетак јаја, излегу се двоје или троје. Веома су осјетљиви, морају имати апсолутну пажњу, склони су болестима, без витамина не могу опстати. Јесен, заправо прелазак јесени у зиму и зиме у прољеће, за њих су критични периоди – закључила је Љупкова мама Рада.
Она нам је испричала како је цијело јато, прије неколико година, било угрожено, да су паунови обољели а два угинула.
-Носила сам их ветеринару на обдукцију… Тако смо сазнали од чека су обољели и како их лијечити. Добили смо терапију а мој муж и ја смо свакодневно, цијелом јату давали таблете у кљун. Није то лако, пауна је тешко обуздати, он се брани, бори се, али нисмо одустајали. И успјели смо, зато је јато овако здраво, у кондицији – појаснила је Рада Марјановић.
И Љупкови синови Марко и Никола, кћерка Јелена и супруга Сања, дијеле љубав према пауновима.
-И ми, али и наши пријатељи, сви који нас посјећују, фотографишу паунове, распитују се, диве љепоти ових птица. Поред паунова је најљепши одмор, уживање… Многи питају, да ли продајем паунове. Не продајем, наравно, они нису мој бизнис него љубав, а љубав нема цијену – прича Љупко којег у стопу, међу птицама прати његов син Марко.
Када год дође из Бањалуке, гдје живи са родитељима, Марко заједно са баком и дједом, прво иде да види како су паунови али и остале птице о којим заједно брину.
Марјановићи су о пауновима, једној од најљепших врста птица које се истичу перјем јарких боја, готово све поручили.
Паунови потиче из Азије и припадају породици фазана.
Мужјаци паунови су препознатљиви по величанственој представи коју изводе ширећи реп у раскошну лепезу, када се удварају женкама или када лове, да би заслијепили плијен. За вријеме удварања гласно кликћу, шире реп у лепезу, њиме тресу, као да плешу.
Женка обично бира мужјака чија представа јој се највише свиди. Она гради гнијездо на тлу гдје снесе четири до шест јаја, на којима лежи четири седмице.
Када се млади излегу, води о њима рачуна и не напушта их, чак и када се нађе у безизлазној опасности. Са осам мјесеци млади започињу самосталан живот.
Паун је друштвена птица и неколико њих живи у заједницама. Најчешћа заједница се састоји од једног мужјака и три до пет женки.
Паунови су активни од раног јутра, а у први сумрак одлазе на спавање.Испуштају дуге и пискаве звукове, а њихов зов се простире кроз ноћ све док не крену тражити храну.
Хране се биљкама, латицама цвијећа, сјеменкама, зрњем, меканим коријењем, мишевима, гуштерима, мањим змијама и инсектима.
Митологија о пауну
Митологија, у пауну види слику племића, свјетости и заштитника. Паун је такође симбол поноса, бесмртности и љепоте, захваљујући поносном држању и прекрасним и карактеристичним бојама репа.
Животни вијек пауна у природи ријетко прелази 15 година, а у кавезима, гдје о њима брине човјек, могу доживјети и 25 година.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић