Благовијести- обичаји везани за овај празник

Српска православна црква прославила је јуче празник Благовијести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјевици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.

Празник Благовијести је један од 12 највећих хришћанских празника који се слави се у знак сјећања на „благу вијест“, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

Благовијести спадају у радосне хришћанске празнике. Славе се увијек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.

Са овом благовешћу архангела, „силаском Светог Духа на пречисту дијеву“, почиње обнова човjечанства, а ријечима архангела Гаврила „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај.

Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође се вјерује да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.

Дан послије празника Благовијести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима задужен за радосне вијести.

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

По народном обичају, на Благовијести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао пјесмом дјевојачком.

Дјевојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегђе, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је вјеровање да ће – ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.

У многобројним вјеровањима се издваја и то, да се уочи Благовијести може виђети да гори ватра на оним мјестима гдје је закопано благо.

Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: „Бјеж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!“

Вјеровало се и да се на Благовијести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у ријеци или потоку, а Благовијести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

Од Благовијести па све до Великог петка добро је започети било какав већи посао( градња, отварање радње, спремање испита…) као и доношење важних животних одлука које мијењају наш додсадашњи животни правац.

Благовијести спадају у ред Богородичиних празника, у црквеном календару је означен црвеним словом и непокретан је.

Д. Јанковић