У суботу Михољске задушнице

Православни хришћани обиљежиће у суботу Михољске задушнице и, према традицији, изаћи ће на гробове, прислужити свијеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.

Вјерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.

Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.

У Цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих“.

На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.

Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви, и да ту обаве помен за своје упокојене, који су били и остали наши ближњи, чиме показујемо своју љубав према њима.

Жито нас симболично подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земаљском мраку, него у свјетлости сунца. Жито је симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског.

Осим Михољских или јесењих задушница, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетне, прољећне – у седмици прије почетка Великог поста и Митровске или зимске.