Свестран и успјешан, а тако млад: Васо Нежић, припадник Жандармерије из Градишке, шампион у спорту, првак у пливању и давалац крви (ФОТО)

Већ шесту годину, у изабраном полицијском строју, Васо Нежић (26) припадник жандармеријске јединице из Градишке учествује на паради поводом 9. јануара, Дана Републике Српске. За овог узорног и свестраног младића, то представља част и понос.

То је за мене узвишено. За Српску се борио мој покојни дјед Васо који је погинуо 1995. године у околини Доњег Вакуфа. По њему сам добио име. У истој борби, у рату и миру, био је и мој отац Милан, такође полицајац а Српској желим помоћи и ја, на свој начин и у садашње вријеме, у полицијском строју али и на друге начине – објаснио нам је Васо Нежић своје преокупације, преданост послу, утицај оца на његов избор животног позива.

Васо је рођен у Новом Саду, 3. јануара 1996. године, након избјеглиштва његове породице из мјеста Комар, код Доњег Вакуфа. Касније су преселили у Градишку, вратили се у Републику Српску. У дјетињству је заволио униформу и полицију.

У средњој школи, опредијелио се да крене очевим стопама, да и он конкурише у полицијску службу, па како буде, да му послије, како рече, не буде криво, ни жао. И у томе је успио.

 

Конкурисао је у Полицијску академију у Бањалуци, гдје је примљен а након школовања и запослења, у октобру 2017. године, његов наредни циљ био је Жандармерија.

Жандармерија у срцу

– Послије годину дана рада, што је био услов, конкурисао сам у тадашњу Јединицу за подршку МУП-а Српске. Примили су ме. То је био још један разлог за срећу, и моју и моје породице. Ова јединица је касније преименована у Жандармерију. Посебно сам поносан на обуку у Србији, под окриљем МУП-а те земље, гдје сам успјешно прошао обуку за спасавање на води – исапричао нам је Васо, скроман али одлучан у послу, на задацима које обавља у Полицијској управи Градишка.

У овој установи о Васи, његови претпостављени и колеге говоре похвално. То га охрабрује, обавезује, подстиче. Одлучан је да, осим редовних послова у полицијској служби, докаже се и у спорту, хуманим акцијама, да допринесе својој заједници.

Док разговарамо, Васин отац Милан, скорашњи пензионер, описује тешкоће са којим се суочила његова породица, понајвише у рату и избјеглиштву.

– Живјели смо на Комару. Трагично се за нас окончао рат. Те, последње године, погинуо је мој отац Васо. Ја сам ступио у полицију 1992. године у Јајцу. Избјеглиштво, одлазак од куће, за мене, моју супругу, тешко је пало… Ко то није доживио, не може схватити, разумјети. Прво смо стигли у Нови Сад па у Ветерник. Ту је Васо рођен а његово име, знали смо много прије, још када је погинуо мој отац а његов дјед. И он би, данас, да је жив, био поносан на унука – сјетно прича Милан Нежић, полицајац меког срца, како га описују пријатељи и познаници, добричина којег поштују његове колеге, суграђани, комшије.

– Живот ме свему научио а највише да се у злу не поколебам, не поклекнем, да не посустанем а у добру да се не занесем. Само, да буде мира и здравља, да наша дјеца, наши унуци, не доживе оно што је мене и моју генерацију задесило – апелује, нада се, прижељкује Милан, полицајац у ПУ Градишка, неко боље, љепше и срећније вријеме од оног које је проживио.

Он ће ове године у пензију а син Васо ће наставити, каже, да слиједи његов пут и користи његово искуство.

Вјештине на води

Овај млади полицајац из Градишке, своје вјештине на води доказао је више пута. Допливао је први до часног крста на Сави, прије двије године а на другом крају свијета, у Египту, за вријеме годишњег одмора, спасио је дјевојку. Непознату. Давила се.

– Четири пута пливао сам за часни крст а припремам се и за скорашње такмичење. То је за мене велики изазов, жеља да докучим тајне духовности и православних обичаја. На другом крају свијета, у Египту, када сам отишао да одморим и да се опустим, схватио сам да је и ту моја помоћ некоме била неопходна. Непознатој дјевојци, коју су на мору ухватили грчеви, сустигли страх и паника и која је нестала испод површине, без оклијевања сам прискочио у помоћ. И успио. Спасио сам је – прича Васо о својим искуствима, склоностима и одлучним реакцијама, када то није могуће предвијдети нити испланирати.

Поносам је и на прегршти медаља и диоплома освојених у џиу-џицу. Активно се такмичио десет годиона а у последње три године, он је тренер у истом клубу, „Самурај“, у Градишки. Поносан је на успјехе и побједе својих чланова, младих такмичара. На Балканском првенству у Бањалуци освојили су три медаље.

Даваоци крви

Тројица Нежића, Васо, његов брат Бранислав и отац Милан су даваоци крви. Заједно су дали стотину пута. Милан највише, а двојица синова по двадесетак пута. И то је њихово заједничко опредјељење.

Помоћи свакоме у невољи, бити на правом мјесту у право вријеме, борити се за више и боље, бити користан својој заједници, породици, комшијама и заједници, то је њихово схватање полицијског позива.

Аутор: Милан Пилиповић