Скупа сјетва, а јефтина жетва: Недаће пољопривредника у Лијевче пољу (ФОТО)
Сјетва кукуруза, пшенице, јечма, зоби и других ратарских врста, скупља је за трећину, у поређењу са прошлом годином. То тврде пољопривредници у Лијевче пољу, гдје је ове седмице почела жетва јечма.
Откупне цијене жита још нису утврђене, што ствара додатну забринутост међу пољопривредницима.
Највећи произвођачи, међу којима је Мићо Ристић из градишког села Ламинци, страхују да ће послије жетве и бербе, њихова рачуница бити лоша.
Овај инжењер пољопривреде, заједно са породицом, обрађује више од стотину хектара. Већи дио је под закупом а остало чини властито пољопривредно земљиште.
Кукуруз је на 70 одсто површине, а остало су пшеница и јечам. Његова рачуница је јасна. Трошкови сјетве достигли су 2 500 КМ по хектару. Продајна цијена је неизвјесна.
– Минерално ђубриво је јефтиније него прошле године, нафта је незнатно јефтинија а све остало, погонско гориво, сјеме, заштитна средства, рад, поскупјели су. Килограм сјеменског кукуруза, који је поскупио 30 одсто, ове године кошта од 1,3 до 1,5 по килограму а за хектар потребно је, у просјеку, 75 килограма – образлаже Ристић своју сјетвену рачуницу.
У трошковнику важну ставку чини вјештачко ђубриво којег је, за хектар кукуруза, потребно хиљаду килограма.
Овај пољопривредник такође наглашава да је и хемијска заштита, ове сезоне скупља него прошле године. Кишни период те сталне промјене времена условиле су интензивнију појаву биљних болести, што захтијева вишеструко чешћи третман хемијским средствима, него у сезонама са уравнотеженом климом.
У сезони без већих осцилација, у односима кишних и сушних дана, довољан је један третман фунгцидима а ове године ни три нису довољна за потпуну заштиту биљака. Сви рокови сјетве, наглашава Ристић, премашени су јер због кише механизација није могла у њиве.
– Ове године сјетва је потрајала чак до 15. јуна, што никада, колико ја памтим, није било. По агротехничким стандардима, кукуруз је требало засијати, најкасније до 1. маја. Оптимално вријеме за те послове је од 15. априла до почетка маја. Дио кукуруза ратари су пресијавали, јер је на поплављеним и влажним парцелама сјеме иструнуло. Ни ту није крај трошкова производње јер, послије жетве и бербе неопходно је сушење жита.
– Јасно је да смо имали најскупљу сјетвену сезону у посљедњих пола вијека. Међутим, забрињавају енормном ниске цијене готових производа, мада те цијене још нису у потпуности дефинисане. И сада је то на граници рентабилитета. Калкулације нам не иду у прилог. Још не знамо, колики ће бити принос, каква ће бити откупна цијена жита, какве економске калкулације ће нас пратити – каже Ристић.
Наш саговорник подсјећа да је цијена меркантилног кукуруза прошле године била од 0,6 до 0,65 КМ. На основу овогодишњих трошкова сјетве и обраде, откупна цијена мора бити виша, у противном ћемо отићи у дубоки пословни минус, сматра Мићо Ристић.
Откупна цијена пшенице је незнатно већа од кукуруза, што је устаљена пракса.
– Прошле године климатски услови били су бољи, повољнији, без обзира на сушу током љета. Охрабрујући су подстицаји Министарства пољопривреде, водопривреде у шумарства РС које је стимулисало производњу пшенице. Ријеч је о 500 КМ по хектару, што је имало пресудан значај. Више њива, због тога је, засијано пшеницом него претходних година – увјерен је Мићо Ристић, рекавши да ће род овог жита, по свој прилици, бити мањи од просјека.
Мићо Ристић, готово све ратарске производе користи за властите фарме, првенствено свиња и пилића, јер се то највише исплати. Он посједује фарму са 12 000 пилића у једном турнусу, а на свињогојској фарми има 50 крмача прасилица.
Мићо и његова породица, супруга Марица, синови Душан и Јово, снаха Сања и кћерка Милица, уз ангажовање сезонских радника, годишње производи 900 тона кукуруза, 300 тона пшенице, 100 тона зоби, 50 000 товних пилића и 100 тона свињског меса.
Почела жетва јечма
У лијевчанској равници ове седмице почела је жетва јечма. Род је од 350 до 400 килограма по дунуму.
– Напокон смо дочекали лијепо вријеме, повољно за жетву. Принос је задовољвајући а квалитет добар. Када се узму у обзир трошкови сјетве, принос и очекиване цијене откупа, на нули смо. И то је боље него да смо пропали, као што смо очекивали, због три мјесеца кише и сувишне влаге, а мањка сунчаних дана – каже Игор Ковачић из Сређана Ламинаца.
Он подсјећа да је вјештачко ђубриво, у вријеме сјетве, коштало од 1,35 до 1,75 КМ по килограму, што чини високу ставку трошкова. Ове сезоне, сматра Ковачић, ипак је засијано више хљебног жита, првенствено пшенице, јер се становништво уплашило да ће завладати глад усљед свјетске економске кризе.
У Републици Српској овог прољећа засијано је 170.653 хектара, а укупна вриједност ратарско-повртарске производње процијењена је на 1,25 милијарди КМ, наводи се у Информацији о заснивању новог производног циклуса у пољопривреди коју је прихватила Влада Републике Српске.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић