Што не уништи мраз, спржи суша: Драстичне посљедице климатских промјена на пољопривреду (ФОТО)

Сува и топла зима, кишно прољеће и врело љето, уз велике осцилације температуре и учестале непогоде, имају драстичне посљедице у пољопривреди, нарочито воћарству, те ратарској и повртарској производњи у Републици Српској.

Климатске промјене у посљедњих неколико деценија битно су умањиле проносе у готово свим дјелатностима најважнијег сектора привреде, оцјењују стручњаци у области пољопривреде.

Милутин Мисимовић, инжењер воћарства из Јабланице у Поткозарју, гдје је највећа концентрација ове производње, сматра да је ситуација, економски, постала неподношљива.

– Климатске промјене условиле су појаву такозваних екстрема, а то су мразеви, киша, суша и временске непогоде. Зато је род воћа, поврћа, жита и других пољопривредних производа вишеструко умањен – наводи Мисимовић.

Квалитет све лошији

Такво стање је у цијелој Републици Српској, а најтеже у Лијевче пољу и Семберији, највећим житницама, те Поткозарју, на Мајевици и околини Модриче, на Озрену, у Херцеговини, гдје је највећа производња воћа, меда и љековитог биља.

Комплетан ланац пољопривредне дјелатности, од производње до прераде је угрожен усљед климатских промјена, сматра агроном Нада Нешковић Раилић, директор Земљорадничке задруге „Агројапара“ из Доњих Агића код Новог Града.

– Сваке године имамо економске и еколошке посљедице. Сјетвени рокови су помјерени, а тиме је угрожена производња сточне хране. Штету индиректно имају и фармери, пчелари… Квалитет жита, воћа, млијека и производа добијених прерадом је све лошији – каже Нада Нешковић Раилић.

Она наглашава да таква ситуација узрокује смањење интересовања за пољопривредну дјелатност, јер су штете, са економског аспекта, све веће.

“Против сељака се све уротило”
То је један од узрока, тврде саговорници Српскаинфо, сталног поскупљења поврћа, воћа, као и широке палете хране.

Међу пољопривредницима ставови о посљедицама климатских промјена су идентични. Мирослав Будимчић из србачког села Лилић посљедњих неколико година опредијелио се за пшеницу. Након овогодишњег искуства, одлучио је да од тога одустане. Он је посијао 6,4 хектара. За сјетву је утрошио више од 10.000 КМ. Након свођења рачуна, половину уложеног новца је у губитку. Лоше вријеме, киша, град, олуја… утицали су да род буде мањи од очекиваног, а квалитет лош.

– Против сељака се све уротило. Нагле промјене времена уз дуги кишни период узроковали су и појаву многих штетника. За хемијску заштиту утрошио сам 1.800 КМ, а за појачану прихрану и вештачко ђубриво 2.400 КМ – пожалио нам се Будимчић.

У лијевчанском селу Машићи, на далеко познатом по вриједним мјештанима који производе велику количину жита, воћа, поврћа, неколико олујних непогода уништило је готово сву њихову производњу.

– Били су то апокалиптични призору, олуја је уништила куће, њиве и воћњаке… Штета је немјерљива. Никада, колико памтим, није било таквог невремена. Све се промијенило, а наша производња постала немогућа. Оно што није уништио мраз, струнуло је на киши, која је падала три мјесеца. Услиједила је жега од које је погорјела и трава и њива. Послије свега, стигле су олује и порушиле куће, стаје, објекте – казао нам је Милан Шкорић из машићког засеока Гај.

Наводњавање
Живка Ребић из Врбашке сматра да је производња поврћа на плус 40 степени немогућа. Са друге стране Козаре, Раде Вајагић из Горњих Орловаца код Приједора каже да климатске промјене пријете потпуним уништењем пољопривредне дјелатности.

– Сада више није безбједна ни производња поврћа у пластеницима нити воћа под мрежама. Олуја посљедњих година уништава пољопривредне објекте, руши пластенике, обара стубове и противградне мреже. Не знам, шта чинити али сам свјестан да је ситуација веома комплексна, деликатна – казао је Вајагић.

У Семберији, тврде произвођачи поврћа, због суше, понестаје воде за наводњавање.

– Или се боримо против поплава или против суше, никако да се стање уравнотежи – жале се Семберци на свој статус у веома неизвјесној пољопривредној дјелатности.

Песимистичан извјештај Европске комисије
У извјештају Европске комисије о климатским промјенама и посљедицама у пољопривреди наведено је да оне знатно утичу на ову врсту производње у погледу приноса усјева и локација за сјетву. Вегетацијски период се продужио и предвиђа се да ће се и даље продужавати, због ранијег почетка раста у прољеће и дужег раздобља раста у јесен.

Због комбинације врућина и суша за већину дијелова Европе у 21. вијеку се предвиђају знатни губици у пољопривредној производњи.

Иако је наводњавање ефикасна могућност прилагођавања за пољопривредни сектор, она ће све више бити ограничена доступношћу воде. Јужне регије биће најтеже погођене, што ће уопштено негативно утицати на пољопривреду. Високе температуре, несташица воде и екстремни временски услови могу резултирати нижим приносима, већом варијабилношћу приноса и, дугорочно, смањењем површина погодних за узгој.

Очекују се и негативни учинци, углавном због повећања броја штетних организама и болести, те смањене количине органских твари у тлу.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић