Прије 167 година се родио човјек који је задужио човјечанство и освјетлио свијет

Изузетно предан учењу Тесла током студија врло мало спава, проводи много времена читајући, а испите полаже са највишим оцјенама. Професори шаљу писма његовом оцу да испише сина уколико не жели да се убије прекомјерним радом.

Испоставиће се да формално високо образовање неће моћи да заврши због сплета околности и недостатка новца (два пута је одбијан за стипендију у Матици српској). Од Граца, преко Марибора и Прага стиже у Будимпешту 1881. где се запошљава у телеграфској компанији „Америчка телефонска компанија“.

Тамо му се први пут јавила идеја о принципу ротирајућег магнетног поља, а потом је развио план за индукциони мотор – први корак ка успјешном искоришћавању наизмјеничне струје.

У Париз се сели годину дана касније да ради у фирми Томаса Едисона на унапређењу електричне мреже, а 1883. године током задатка у Стразбуру прави први индукциони мотор који користи принцип обртног магнетног поља.

Рат са Едисоном и партнерство са Вестингхаусом

Већ наредне године, са писмом препоруке и четири цента у џепу стиже у Њујорк гдје се запослио код Едисона. Иако је Тесла одржао свој дио погодбе да преправи и унапреди генератор једносмерне струје, Едисон је одбио да му плати.

Убрзо је дошло до разлаза њих двојице, а после и до „рата струја“.

Убјеђен да је наизменична струја будућност, Тесла оснива компанију „Тесла електрично осветљење и производња“. Први електромотор на наизменичну струју направио 1887. године, а 1888. почиње рад са индустријалцем Џорџом Вестингхаусом, који је откупио права на Теслин патент полифазног система.

Добили су понуду да освјетле Свјетски сајам у Чикагу 1893. године, а током ње представили су посјетиоцима систем наизмјеничне струје. Тесла, веома умијешан и као шоумен, атрактивним наступима објашњавао је принцип обртног магнетног поља и индукционог мотора. Посјетиоци су такође били одушевљени његовим флуоросцентним сијалицама.

Послије мучног и тешког сукоба са Едисоном, који је на све начине покушавао да прогура систем једносмјерне струје, Вестингхаус и Тесла изашли су као побједници. Вестингхаус је због дуготрајног сукоба умало банкротирао, па је Тесла поцијепао уговор и ослободио америчког предузетника обавезе плаћања коришћења патената.

Икс-зраци, радио и бежични пренос

Теслин бриљантни ум се није фокусирао на само једну област, већ је експериментисао у многим пољима. Тако се још 1887. године заинтересовао за оно што ће се касније назвати икс-зрацима, а наредних неколико година осмислио је уређаје које ће касније користити Вилхелм Рендген при открићу икс-зрака 1895. године.

Тако је 1891. године изумио „Теслин калем“ који су се деценијама касније користили у радио предајницима и другој електронској опреми.

Увијек заинтересован за даљинско управљање и слање сигнала, Тесла је након неколико претходних патената објавио изум првог телеаутоматизованог брода којим је даљински управљао, што је демонстрирао пред публиком у Медисон сквер гардену.

У лабораторији у Колорадо Спрингсу 1899. године бавио се бежичним преносом електричне енергије, покушавајући да искористи Земљу као проводник. Такође је радио и бројне експерименте бежичне телеграфије.

Вративши су у Њујорк 1900. године када почиње градња куле „Варденклиф“ који је требало да служи као Свјетска радио станица. Међутим, 1902. године затиче га вијест да је Гуљелмо Маркони успио да оствари трансатлантски пренос радио-сигнала.

Амерички Завод за патенте 1904. године додјељује Марконију патент на радио. Италијански инжењер 1909. године добија Нобелову награду, што је много погодило Теслу, а такође и лажна вијест 1915. године да ће са Едисоном подијелити Нобела за физику.

Умро сиромашан, а био један од најкориснијих људи који су икада живјели

За живота је остварио тек неколико блиских пријатељстава и то са писцима Робертом Андервудом Џонсоном, Марком Твеном и Френсис Мерион Крофорд. Познат по не баш економичном управљање новцем, важио је за екцентрика, а многи су знали за његов страх од микроба.

Позније године провео је све више изолован и опсједнут бизарним идејама. На његов 75. рођендан магазин Тајм га је ставио на своју насловну страну.

Преминуо је од срчаног удара 7. јануара 1943. године у хотелу Њујоркер. Тим поводом огласио се и градоначелник Њујорка: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живјели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће.“

Без његових изума савремена цивилизација изгледала би потпуно другачије. Патентирао је око 700 проналазака.

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. године предложено је да јединица јачине магнетног поља добије Теслино име, а четири године касније то је и озваничено.

РТРС