Њена евиденција је за поштовање: Марија Вуковић из Ламинаца 3.000 пута доносила сир и кајмак на пијацу (ФОТО)

Из ламиначког заеока Јаружани, домаћица Марија Вуковић је, према њеној, прилично прецизној евиденцији, у посљедњих 30 година, чак 3.000 пута долазила на зелену пијацу у Градишци.

Пред купце је износила млијеко, сир, кајмак, јаја, очишћене пилиће, поврће…

Иза пуне тезге, својих производа, ова вриједна жена освиће четвртком и недјељом. Не бира вријеме, годишње доба, ништа…

– Долазим прије зоре, у свануће. Ако би окаснила, нема ништа од продаје. А онда, шта сам радила, ништа, гдје сам била, нигдје – прича нам Марија описујући своје свакодневне и дугогодишње обавезе. На пијацу у Градишку најчешће је довезу син, снаха или неко други од укућана. Има и два унука које хвали, увјерена да ће они, као Марија и њен покојни супруг наставити да куће кућу.

– Свега ми имамо, пуно двориште механизације, а стаје су нам пуне стоке. Обрађујемо земљиште, боримо се да од свога рада живимо, да никоме не кукамо и не молимо се. Наша породица и кућа је наша мала, али вриједна држава. Ништа мени није тешко. Имам 200 кокошки, онда краве, свиње… Садим и башту, производим, заједно са сином, снахом и унуцима, све што успијева у нашем плодном и богатом Лијевчу – описује Марија своје свакодневне послове.

Њен дан траје, како каже, од ноћи до ноћи, док не падне с ногу у дубоки, али краткотрајни сан. Бори се, не посустаје и ако на плећима носи седамдесет година.

Ни хладноћа, ни врелина, ни киша, па снијег и друге непогоде, нису пореметиле Марију у њеној свакодневици, нису је одвратиле од пијаце, од раног устајања и борбе да тежак, мукотрпан рад, уновчи.

Ко хоће да ради, теоретише Марија на темељу богатог животног искуства, може добро живјети.

Има хљеба
Има хљеба, знате, од земље живи и црв и мрав, па како да не може човјек, оптимиста је Марија, и ако, како за себе рече у стиху, жена старија, али пуна вјере у жуљевите руке.

– За новац и за слободу мора се увијек борити и не одустајати, док се не избори. Јесте, тачно је да одлази омладина у свијет, прича се о томе, али је исто тако истина да се и враћа. О томе се, по моме схватању, мање говори – убијеђена је Марија Вуковић.

 

А на пијаци у Градишки, иза тезге, испуњене домаћим производима, ова вриједна домаћица дебатује и са муштеријама. Зора Вујчић, пензионерка од 90 љета, код Марије често долази. Њихово познанство траје годинама.

– Упознале смо се овдје, преко сира и кајмака, ако ме разумијете. Прво сам одабрала њене производе, препознала сам да су добри, није било потребно да их било ко хвали, па ни Марија. Сада се редовно виђамо овдје, код ње купујем, са њом другујем и вама сада све њене ријечи потврђујем – испричала нам је Зора.

Запела и она па стихови лете. Ведра је, рапсоложена, весела…Пожељела је, потом, да их фотографишем. Молбу су, њих двије, образложиле једноставно.

– Ми причамо све што тебе интересује, одговарамо на твоја питања и показујемо, све овдје, један по један производ. Дедер и ти, усликај нас двије, нека нас наши виде, па смо квита – шаљиво Зора Вујчић предложи шта нам ваља чинити.

Задатак је био једноставан, и наравно, испуњен без оклијевања. Разишли смо се, послије Маријиног одговора о цијенама. То је главна тема а ми је остависмо за крај, тако се наметнуло.

– Цијена ових мојих производа није се мијењала 30 година… Мало су поскупили очишћени пилићи, двије марке за 30 година. Сада коштају осам КМ. Сир је шест КМ, масни сирац 12 КМ, кајмак шест КМ… А све поскупило, па де, рачунај – казала нам је Марија.

На њено питање, мада нама постављено, одговорила је Зора Вујчић, и то контрапитањем па одговором, у име њих двије а вјероватно и осталих који слушају наш разговор.

– Да ли то значи да смо послије рата боље живјели. Сигурно је тако. Знам ја по својој пензији и по цијенама у продавницама. Та, како каже Ранка Мишић, наша синдикалка из Ламинаца, не може се одавно напунити. Све пропало, провалио се под те корпе. Свако, опет, нека рачуна, како му памет и ситуација налажу. Ајд’ здраво. Да будемо здрави, бар до стоте, мени не треба дуго – салутира Зора.

Сви се насмијаше, искрено, од срца, са одобравањем, па свако својим путем.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић