Мој град: Стеван Дукић

Стеван Дукић је рођен 16. октобра 1920. у градишком селу Рогољи. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у родном мјесту, а због лошег материјалног стања није могао да настави даље школовање, већ је морао да тражи запослење. Као шеснаестогодишњи дјечак дошао је у Београд, гдје се запослио у „Београдској текстилној индустрији“ на Карабурми и почео да учи текстилни занат.

Од 1937. године био је активан у синдикату текстилних радника, постао члан је члан СКОЈ-а, и један од организатора штрајка текстилних радника децембра 1937. и јануара 1938. године. У демонстрацијама 27. марта 1941. године предводио је раднике са Карабурме.

Послије Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, постао је члан Мјесног комитета КПЈ за Београд и радио је на организовању саботажа и оружане борбе у граду, а затим на упућивању бораца у партизанске одреде. Учествовао је у акцији спашавања Александра Ранковића из руку Гестапа, из болнице у Видинској улици, 29. јула 1941. године.

Јула 1942. године ухапшен је на улици, када је ишао на састанак. У усташком затвору је подвргнут ужасним мучењима. Усташе су од њега тражиле да открије мрежу партијских организација и ударних група у граду. Пошто је упорно ћутао и одбијао да говори, усташе су га пребиле и изболе ножем, а затим га објесиле за решетке на прозору његове ћелије.  Имао је само 22 године и јуначко срце, које је свјесно жртвовао за слободу својих другова и свог народа.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

У Спомен парку слободе у Градишци налази се биста Стевану Дукићу као и у родним Рогољима која је смјештена у Спомен комплексу у дворишту куће овог народног хероја. У овом комплексу налази се и споменик за пет погинулих солунских бораца, те спомен обиљежје из Другог свјетског рата које свједочи о страдању 68 жртава фашистичко – усташког терора и 36 бораца Народно-ослободилачког рата, као и споменик борцима погинулим у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату на којем су уклесана имена девет бораца из ове мјесне заједнице.

У Рогољима дјелује фудбалски клуб који носи назив народног хероја Стевана Дукића.

Улица Стевана Дукића се налази у приградском насељу Брестовчина.

Улица и основна школа на Карабурми у Београду носе име Стевана Дукића, као и једна улица у Земуну.

Д. Јанковић