Градске баште спасавају буџет и здравље: Борба против економске кризе у урбаним насељима (ФОТО)

Сваки квадрат земљишта, гдје је до скора било цвијеће или травњак, становници урбаних насеља у градишком крају и сусједним општинама и градовима, искроистили су за мале градске баште.

Ту су засадили поврће којим спасавају кућни буџет и здравље.

Таквих примјера има много. Осим пензионера, који имају најнижа мјесечна примања, градске баште засадили су и млади, те запослени, којима плате нису довољне за све скупље поврће на тржницама и у маркетима.

Џиновски плодови
У својој малој башти, у Улици Војводе Бојовића у Градишки, на неколико десетина квадрата, испод кућног прозора, дрвни техничар Велибор Будић узгаја парадајз. Плодови су џиновски, а саднице обилно родиле. Није му наштетило ни невријеме, јер је башта заклоњена међу објектима.

– Ово је стара сорта парадајза, годинама и деценијама сачувана, а поријеклом из Елезагића – прича Велибор, младић веома посвећен својој башти.

О поријеклу овог поврћа, начину садње и узгоја прича Будић са великим задовољством.

Није ми познат назив ове врсте парадајза, додаје, али његово сјеме брижно чувам, сваке године, а потом садим. Тако се понавља тридесетак година у мом домаћинству.

– Имам 26 садница са три врсте парадајза. Осим поменуте, мислим да се назива воловско срце, имам херцеговачки, који касније доспијева. Ту је и неколико стабала жутог парадајза, који је ријеткост у нашим крајевима. То је аутохтона врста, веома је укусан – казао је Велибор Будић за Српскаинфо.

Има и за комшилук
Осим парадајза, на тридесетак квадрата, он је засадио цвеклу, салату, блитву…

– Немам потребу да идем на пијацу по поврће јер моја мала башта много доприноси кућном буџету. Ипак, највећи допринос је менталном здрављу, расположењу, јер рад у башти ме опушта – објашњава Велибор вишеструки смисао баштованства.

Љубомир Качавенда из градског насеља Сењак има у својој башти готово све врсте поврћа. То су парадајз, паприка, лук, краставац, мрква… Све му је добро родило и задовољан је квалитетом. На једној садници парадајза, каже, избројао је 15 крупних плодова.

– Поједини плодови парадајза имали су и килограм тежине. Са десет струка имам довољно за своје домаћинство и за комшилук, коме затреба, мада и други у улици имају сличне баште. То је велика уштеда, не морам на пијацу а квалитет је неупитан – каже Качавенда.

Он је дугогодишњи пензионер и бивши тапетар у индустрији намјештаја. Башту сади посљедњих година, јер има довољно времена, а на то га тјера и скупоћа.

– Док сам био запослен на башту нисам помишљао али како је економска криза стезала, морао сам узети мотику у руке и искористити сваки квадрат. Такво је вријеме. Научио сам повртарске послове и то ми добро иде – вели Љубомир Качавенда, којем рад у башти причињава и задовољство.

– Након устајања прво идем у башту, а тако чиним и прије спавања. Увијек сам ту и све ми је доступно. Башту сам од града и невремена заштитио мрежом, то је мала површина. Производим без употребе хемије, прихрањујем покошеном травом и органским ђубривом – појашњава наш саговорник.

Корист и разонода
Касим Гргић, у градишком насељу Текија, у својој башти има разних врста поврћа. Њему је то корист и разонода, вид рекреације.

– Сигуран сам да је здраво све што сам посадио, купљеном поврћу не знам поријекло. За мене цијена није у првом плану, не сматрам да тиме стварам нарочиту уштеду али чиним велико дјело за своје и за здравље своје породице – испричао нам је Гргић.

Он је веома привржен својој башти.

– То је, свеукупно, десетак квадрата уз ограду коју користим за везивање, умјесто колаца. Уколико инсекти нападну моје поврће, тјерам их својеручно, болесне листове или плодове кидам… Све је укусно и свјеже. Уберем колико ми је потребно, а остали плодови чекају на ред. Увијек има више него што ми је потребно – појашњава Касим Гргић који о својој башти много брине.

Зато је узор многима. Градске баште су нарочито актуелне након олујног невремена које је похарало баште и воћњаке у Поткозарју и Лијевче пољу, а оне су остале нетакнуте, међу високим зградама и кућама.

Урбана пољопривреда
Инжењери пољопривреде и други стручњаци из ове области сматрају да урбано повртарство у цијелој Републици Српској нуди велике могућности. Постоје и закоровљене, мале површине у градским зонама које се, уз мало рада, могу претворити у плодно, веома корисно земљиште.

У Бањалуци је прије неколико година оформљен јединствени пројекат урбане пољопривреде под називом „Градске баште“, који је покренула група ентузијаста, производећи органско поврће за властите потребе.

Башта може бити, каже Милан Мисимовић, инжењер пољопривреде, мјесто за опуштање, забаву, дружење, али и као извор хране. Једна од највећих предности градске баште је стални контакт са природом.

Чак и најмања башта може бити мјесто за дружење са породицом и пријатељима. У градској башти могуће је узгајати поврће, воће и зачинско биље, што је здраво и економично. Ово је одличан начин да се искористи простор који нема одређену намјену.

Узгајање биљака може бити изазовно, али и изузетно задовољство у производњи здравих и укусних плодова. Такође, могуће је научити више о биљкама, њиховом расту и развоју, али и начину заштите од штеточина.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић