„Данас је за мене било бистро“ Млади Миња Борјановић (13) из Градишке дане проводи на Сави, а ево шта највише воли код риболова (ФОТО)

Тринаестогодишњи Миња Борјановић из Градишке, више од свега, воли Саву, риболов, боравак у природи. То је његова опсесија и љубав од најранијег дјетињства.

Док његови вршњаци шутају лопту, трче у парку или истаржују на мобилном телефону, овај маштовити дјечак, пронашао је свој свијет на води, на ријеци, у риболову.

Од када је, како каже, у петој години, са оцем Миленком први пут отишао на Саву, забацио удицу и осјетио трзај рибе, не напушта ову ријеку, њене обале, таласе, острво на средини Саве.

– Упецао сам једну штуку, она је данас веома активна. Зато је завршила у моме руксаку. Има крупних комада – похвалио нам се Миња газајући плићаком у патикама.

Мокре су ти ноге, патике и чарапе, упозорисмо младог риболовца, случајно му долазећи у сусрет. Боље је бити у мокрим патикама него да ме убоде стакло или неки комад пластике, појасни Миња своју логику, која и није лоша.

Био је усамљен на води, упорно забацујући удицу. То нас је и опредијелило да се распитамо шта га привлачи ријеци, од када ту долази, какав су његова размишљања о природи и Сави. На одговор нисмо дуго чекали.

– Риболов сам заволио давно, када сам имао пет или шест година. Отац Миленко Борјановић ме довео на Саву. Мени се овдје баш много допало. Ту сам, упецао мало већу рибу, тако је почело. Касније сам долазио на ријеку све чешће, учио како се пеца. Сваки пут сам био успјешан. Сада могу рећи, да без риболова и ријеке не могу – рекао је Борјановић, па додао:

– Волим природу, у мени се јавља неко задовољство када штукица бућне, поред мене, као да ме изазива. То је за мене најљепши излазак, на ријеку. Није мени циљ да сваки пут упецам рибу, него желим бити овдје, окружен водом, биљкама.

На питање, какав је Сава, каква је њена ћуд и да ли људи брину о овој великој ријеци, Миња јасно одговара.

– Мутна је и непредвидива. Када водостај порасте, многе врсте рибе се сакрију у дубоке вирове, једино ради штука, она је увијек активна. У Сави има много бијеле рибе, сома, шарана… Неке врсте, међу којима је кечига, угрожене су. Њихов фонд је мањи него других врста рибе, а криволовци често хватају кечигу, и то недозвољеним средствима – рекао је Миња.

Миња је забринут због сталног скрнављења природе, због смећа и прљавштине. То га је растужило.

– Нажалост, Сава је загађена. То је проблематично. Истинске риболовце то највише боли, то њима смета. Има много смећа, пластике, бијеле технике, фрижидера, шпорета, кутија… – рекао је Борјановић.

Ипак, причом се враћамо на љепше теме, на рана устајања, припрему за риболов, радост због успјешног дана и бистре воде, у којој риба ради.

– Устајем у шест, рано се будим. Размишљао сам ноћас и јутрос о Сави, пецању, природи, о тим лијепим темама. Касније сам мало заспао, али не дуго. Спремио сам се и дошао. Рано сам забацио удицу, прије изласка Сунца. Послије успјешног риболова, навече је тешко заспати, од тог узбуђења, због среће – рекао је Миња, па додао:

– И ноћ прије, пецања, размишљам какав ће бити дан, да ли ћу шта упецати. Не жудим за великим примјерцима, за капиталцима, и ситна риба, кад задрма пловак, мене развесели. Уловио сам сома од шест килограма, то је мој рекорд. Баш сам се обрадовао. Многи нису вјеровали да сам уловио толиког сома, али за мене то није било тешко, добио сам га на бућку, брзо извукао – рекао је Борјановић.

Породица
О себи, и својим преокупацијама, породици, свакодневици и којечему, Миња нам је детаљно причао. Онако, успутно, док је пецао, а ми поред њега, знатижељно постављали различита питања.

– Сада ћу напунити тринаест, завршио сам шести разред. Старији брат Михало, мама Драгана и тата ме подржавају. Брат воли лов, њега риболов баш много и не интересује. Отац је ловац и риболовац – рекао је Миња, па додао:

– Мама ме често зове телефоном, када одем у риболов. Стално пита, када ћу кући. Њој објашњавам, када је дан тмурнији, када је облачно, да ме не зове, и да не брине, тада штука најбоље ради. Не могу кући, ако је торба празна. Данас је за мене било, бистро.

Извор: Српскаинфо / М.Пилиповић