Брисање историје о страдању Козарчана: Мјештанка је сакупила лобање на гомилу, четрдесет година касније на том мјесту је изграђен споменик

На Бабића брду у селу Раковац код Козарске Дубице, споменик мјештанима убијеним у Другом свјетском рату већ дуго пропада.

Тиме у заборав тоне свједочанство о масовном страдању 130 младића које су, на звјерски начин, 12. јула 1942. године ликвидирали Нијемци и усташе. Свједочи о томе и натпис на споменику. Од тог дана, пише, гај је црвен од вреле сељачке крви.

Окупатори су, према историјским документима, заробили становништво овог поткозарског краја, углавном млађе мушкарце одвели их у шуму, у  Поповића гај и у предвечерје стријељали.

Мјештанка Савка Бабић, случајно је, наишла на тијела стријељаних. Сељаци су прекрили тијела танким слојем земље али су убрзо, послије тога одведени у логор, већином у Подравску Славину.

Послије рата, Ђуја Тица, чији син је стрељан на том мјесту, сакупила је лобање и пренијела их стотињак метара даље, покрај пута за Дубици. Ту је неколико дана, посвједочили су за Српскаинфо мјештани Раковца, била гомила лобања. Једна се чак и откотрљала неколико метара даље.

Након неколико дана ископана је гробница у коју су положене лобање, а касније је Ђуја на том мјесту изградила споменик с подацима њеног сина. Четрдесет година касније, 1982. године на Бабића брду изграђен је споменик са куглама које симболишу људске лобање, висок седам метара, са стилизованом поруком, која јасно свједочи о том догађају.

Споменик је на правоугаоној основи, заобљених крајева, висине око 60 центиметара, а чије димензије одговарају, у грубо, величини гробнице у којој се и налазе скелети без лобања.

Овај споменик у Поткозарју, годинама шаље јасну и снажну поруку, али и пропада. Ради се о дјелу високог умјетничког домета и модерне меморијални архитектуре, којег је неопходно обновити, кажу у овом крају, а све то, због младих, нових генерација које морају знати шта се овдје дешавало у новијој историји.

М. Пилиповић

Share With: