Ауто-радио грми на Бошковом бициклу: Грађевински радник из Градишке има несвакидашњу страст
Фијуче као вјетар сјеверац који увлачи хладноћу до кости. Напокон, са вишедневном кишом и поплавама стигоше и хладни дани. Бошку Ђукићу, грађевинском раднику из Градишке који је у овај град, из родног Младеновца у Србији доселио 1962. године, није хладно. За њега је весело.
– Ма јесте зима, хладно је многима, ушима се покривају и бјеже унутра, али мени није зима, добро сам се обукао и не осјећам ништа. Такав сам човјек, очврснуо на грађевини, као бетонски стуб. Слушам музику и возим се, на бициклу, да, баш тако… Ауто-радио уградио сам на свога двоточкаша, како се то каже, возим се и слушам. Моју музику слушају и други поред којих пролазим, нисам себичан као ови у аутомобилима који одврну радио, појачају до даске и сами слушају. Код мене није тако, све што ја слушам, слушају сви, и уживају. Звижди, фијуче вјетар а музика свира. А бркови се леде, хватају се леденице на бркове. Знаш, не умијем се ја добро изразити, као господа и школован свијет али, разумијеш ти мене и моју мисао. Има ту и пјесничког дара, у мени, јели тако – прича, пита и одговара истовремено.
Бошко је познат у градишком крају, омиљен међу комшијама, а интригантан за непознате. Пролазници, понајвише ђаци који су из школе, на одмору, као огладњели вукови потрчали до у оближње продавнице, да купе нешто за јело, застадоше код Бошка. Чуде се његовој, како он каже, скаламерији на два точка.– Звучници су у металној кутији, на пак-сицу, да их киша не поквари. Сада пјева Мирослав Илић, Америка, Америка земља велика, али метар мога села, Америка цијела… Слушај, хоћеш да појачам. То је добра пјесма. Имам ту много добрих пјесама, пун је УСБ, нема ни краја ни почетка, стално свира. Волим и крајишке пјесме. Пјевам и ја возећи се на бициклу, али мене нико не чује, боље је тако. Када би ме чули, побјегли би од пута, поскакали у канал. Овако, Мирослав их све привлачи. Акумулатор је исто тако добар, увијек је пун, допуњен. Причврстио сам га на штанглу а радио на гувернал, на управљач. Навече, када идем на спавање, акумулатор пуним струјом. Све има свој ред и смисао – описује наш саговорник своју свакодневну преокупацију. Радо прича о свему, о путовањима, не сувише далеким али за њега инспиративним.
– Путовао сам у Кочићево, то је двадесетак километара одавде, према Српцу, све преко села, бициклом. Слушам музику и размишљам само о лијепим данима и догађајима, о добрим људима. Нема код мене туге, бриге, политике, ратова, жалости и невоље… Само музика и пјесма. Нема туге и плакања, код мене, само пјесма – каже он.– Ја ширим весеље и добро расположење. Некада сам и ја имао аутомобил, слушао музику у њему али сам осиромашио, немам пара него само за бицикл. И нисам несрећан. Добро је и овако – констатовао је Боле, како га његови грађевинци ословљавају.
Музички уредник на бициклу
А на бициклу који је, већ пунољетан, фул опрема. Све има, као на аутомобилу или трактору.
– Хоћеш ли да упалим ротацију, свјетло, лед лампу… све имам. Нема грешке нити изненађења. Ово је добар и поуздан бицикл. Нема грешке – каже Боле.
Има бољих бицикла од овога, али, нема нико ауто-радио на бициклу, нема оволико опреме – хвали Боле свој бицикл.
Богу хвала, да је тако, додадосмо, тек да га охрабримо, да утврдимо причу која јесте другачија од многих.
– Је ли, кажи ми искрено, хоћу ли ја сада бити на телевизији, у новинама или на том Интернету, свеједно, било гдје, добро је да се сазна за мене. Можда ће још неко, на мене се угледати. Напиши, молим те, Бошко Ђукић музички уредник на своме бициклу. Ако имаш шефа, не дај да то мијења, да преправља, може и да поквари, ваљда и тебе неко слуша. Волио бих ту причу о себи, показати колегама на градилишту, ту поред Саве. Данас не радимо, Никољдан али смо сутра на бауштели. Него хајде, видимо се сутра, данас одмарам, части ме Свети Никола а сутра сам на скели. Да, то сам већ рекао, извини, занијела ме музика па понављам исту причу. Одох, а теби сретно. Јеси ли све запамтио, о мени – упитао је он.
Тако рече Бошко, звекну два-три пута, звонцетом поред радија, на гуверналу и оде низ улицу, поред Саве која је испунила корито и пријети својом снагом и моћи.
Српскаинфо
Милан Пилиповић