27 година од сурове војно-полицијске акције “Олуја”

Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић свједок је суровости војно-полицијскe акције “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

„Тог јутра, 4. августа, био сам у Книну кад је све то почело. Мој задатак је био да појачам команду у правцу Баније, тачније Уштице. Кад сам дошао пред Уштицу наша војска се већ почела повлачити и тада сам тешко рањен и превезен на УКЦ Бања Лука. Након 10-ак дана сам изашао из коме и сазнање да је пала Република Српска Крајина за мене је био невјероватан шок. Нисам могао повјеровати да у року пар дана може пасти Крајина прије свега јер сам знао ратне планове и снагу наше војске, у то вријеме сам био предсједник Удружења бораца Републике Српске Крајине“, рекао је Жарковић.
Сви они који су живјели у Српској Крајини и који су били свједоци дешавања на данашњи дан тугују.

„Живимо тешко јер како вријеме одмиче свјеснији смо, нарочито ми који смо били команданти, да никад нећемо моћи отићи у свој родни крај. Сви Срби из тих крајева свјесни су да губитком земље губе и свој идентитет. Истина је да смо остављени сами“, истакао је Жарковић.
Он је додао да ће Крајишници из Републике Српске сутра у 11 часова у Бањалуци моћи присуствовати парастосу у цркви Свете Тројце док ће у 12 часова бити одржан округли сто на тему издавања књиге „Како и на који начин је ко кажњен“.
У Сводни и Новом Граду 6. августа ће бити служени парастоси као и спуштање вијенаца са моста у Новог Граду. Полагање вијенаца на крст на Петровачкој цести планирано је 7. августа, на мјесто гдје је регуларна хрватска војска из авиона бомбардовала избјегличку колону која је преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима “Веритаса”, током “Олује” из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида. За злочине у „Олуји“ нико није осуђен.

Г.Влаинић