Његова гробница је празна а херојство големо: У Комленцу код Козарске Дубице обиљежена 31. годишњица смрти Милана Тепића (Фото)

На гробљу у Комленцу код Козарске Дубице, данас је обиљежена 31. годишњица од погибије мајора ЈНА Милана Тепића, последњег народног хероја Југославије. Догодило се то 29. септембра 1991. године у Бјеловару, када је Тепић, иначе рођен у Компленцу, одбио да хрватским паравојним јединицама преда складиште са оружјем.

Предсједништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године је мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ постхумно одликовало Орденом народног хероја Југославије. Он је у то вријеме имао 33 године.

Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Дао сам ријеч да ћу бранити своју земљу, ако јој буде тешко, казао је Тепић опкољен хрватским Збором народне гарде у Беденику поред Бјеловара, где је подигао у ваздух складиште муниције страдавши заједно са седам војника ЈНА. Помену и молитви на гробљу у Комленцу присуствовао је Миланов син Саша док је кћерка Тања била на помену у Београду.

Предсједник општинске Борачке организације Козарска Дубица Драгољуб Ћибић рекао је новинарима да је сјећање на мајора Милана Тепића свјеже, мада је прошло више од три деценије од његове погибије.

Здравка Карлица, предсједница Организације породица погинух и заробљених бораца и несталих цивила Приједор рекла је новинарима да чин мајора Тепића доживљава веома емотивно.

-Милан Тепић је наставио традицију и жртву херојске Козаре, и зато његову жртву морамо цијен ити и поштовати – казала је Карлица.

На породичну гробницу Тепића, гдје су сахрањени Миланова супруга Драгица, отац Стево и мајка Милена, цвијеће су данас положили његов сина Александар, брат Перица Бундало, представници борачких организација, локалне власти у Козарској Дубици, посланици у НС РС, мјештани Тепићевог родног краја.

Посмртни остаци Милана Тепића у Хрватској
Међутим, посмртни остаци Милана Тепића, за које је утврђено да постоје и да су покопани у Хрватској, нису допремљени у његову празну гробницу са споменику, уклесаним именом и фотографијом. Њу посјећује Миланова родбина и пријатељи, полажу вијенце и цвијеће, пале свијеће прижељкујући дан када ће његови посмртни остаци почивати заједно са родитељима и супругом. Перица Бундало, Миланов брат од тетке и иначе посланик у НС РС, каже да је након Миланове погибије створен мит да нема његових посмртних остатака.

-То није тачно. Приватним везама сазнали смо да постоје посмртни остаци. Знамо гдје су покопани, ријеч је о гробљу у Загребу. Покушали смо зато у прољеће 2001. године да нешто конкретно урадимо по том питању. У Загреб смо те године у прољеће, путовали Миланова супруга Драгица и ја – испричао је Бундало за Српскаинфо.

Њих двоје су у то вријеме били у Институту за размјену Хрватске, добили на увид и препознавање Миланових фотографија. Тамо су доспјели уз помоћ пријатеља али је посјета напрасно прекинута.

-Након десетак минута, упозорени смо да напустимо установу. Било нам је јасно да се дознало за наш боравак у Хрватској и да је извршен притисак на особе које су нам то омогућиле. Сачекали смо вани сат до два и морали да одемо – присјетио се Бундало покушаја да, приватним контактима дознају више информација о Милану Тепићу, мјесту гдје је покопан и могућностима размјене. Од тада је прошло много година, измијењале се власти у Србији и РС али ништа на том плану није урађено.

Прилика за то је, сматра Бундало, пропуштена 1995. године када је 18. и 19. септембра у Козарској Дубици, приликом покушаја пробоја на територију ове општине, погинуло девет хрватских гардиста.

– Они су испоручени Хрватској а тадашње власти Општине и РС нису схватиле да је под тим околностима требало инсистирати и на испоруци Миланових посмртних остатака – сматра Бундало.

Од чланова породице Тепић, првенствено сестре Милке Николић, сазнали само да они годинама покушавају привољети хрватске власти на сарадњу али наилазе на сталне отпоре и зид ћутања.Тражили су помоћ и посредством међународног Црвеног крста, државних комисија за размјену, власти Србије, Хрватске и РС али без успјеха.

Ипак, ни то није обесхрабрило Тепиће који верују да ће њихов херој коначно, након више три деценије стићи у своје село. Он је, кажу, подвигом показао ратничку способност, оданост идеалима за које се заклео и ратничку традицију својих предака у борби против окупатора.

Тепићево име носе многе улице у градовима Српске и Србије. У његову част Војска Републике Српске установила је Орден за заслуге у рату “Милан Тепић”. О овом козарском хероју снимљен је и документарни филм чији је аутор Недељко Лајшић.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић

Share With: