У сусрет Васкршњем посту, Задушнице и Месне и Беле покладе

Православни вјерници обиљежиће у суботу, 6. марта један од четири највећа празника посвећена мртвима  а то су задушнице пред Васкршњи пост који  ће ове године почети 15. марта.

Задушнице су дани усрдне молитве за упокојене, а Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост (уочи почетка Великог поста), Духовске задушнице (уочи празника Свете Тројице), Михољске задушнице (уочи Михољдана) и Митровске задушнице (уочи Митровдана).

Задушнице су увијек суботом, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сјећамо преминулих. Тог дана у цркви се служи заупокојена литургија на којој се читају имена упокојених православних хришћана.

У цркву на литургију потребно је понети: мало куваног жита, мало црног вина, малу свијећу за жито, свјећица за сваког упокојеног или једна већа за све, списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља и скроман новчани прилог према својим могућностима.

Жито нас симболично подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у свјетлости сунца. Жито је симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се заљечују ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове. Он је рекао: „Ја сам свјетлост свијету.“ Та свјетлост треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свијећа је мала жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Послије литургије у цркви се служи парастос на коме се читају имена упокојених православних хришћана, која смо припремили, и на крају вином прелива жито. Уз имена приложи се скроман новчани прилог – наша жртва за покој душа наших покојника за које се молимо.

Послије парастоса се иде до гробова покојника. Тамо се пале свијеће и уређују се гробови. Било би пожељно прочитати молитву за упокојене.

Ако желите, договорите се са свештеником да одслужи мали помен и окади гроб. Ако су покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увијек може да се оде у цркву, гдје се одслужи помен.

У цркви се на Задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог вијека хришћанске проповиједи: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих“.

Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је и поклањање духовних књига.

Уочи Васкршњег поста, осим задушница црква обиљежава Месне и Беле покладе.

Месне покладе се одржавају у Месопусну недељу, која се ове године прославља 7. марта. То је посљедњи дан пред Васкршњи пост када се једе месо.

За ове покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашнији сусједи и пријатељи да се и они добро омрсе у заједничком обједовању.

Посљедња недјеља пред велики пост се зове „бела недјеља“, а посњедњи дан ове недјеље „беле“ или „сирене покладе“. Зову се још и велике покладе или завршне покладе.

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматра се да у период великог поста треба ући без гријеха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бијели мрс по коме је овај празник добио име.

Г.Влаинић