Танасић: Српски језик најпоузданији чувар националног и културног идентитета

Директор Института за српски језик и књижевност у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Срето Танасић рекао је да је српски језик најпоузданији чувар националног и културног идентитета и да је усвајање готово идентичног закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма у Српској и Србији добар, нужан и дуго чекан потез.

Танасић је рекао да се према томе каква је језичка ситуација и какав је однос државе према националном језику може просуђивати и какав је однос према народу, националној култури.

„Језик је најпоузданији чувар националног и културног идентитета. Он је највећа ризница знања о нама, о ономе што смо радили и што су нам други радили, у српском језику је записана наша духовна и материјална култура“, рекао је Танасић у интервјуу за „Глас Српске“.

Он је додао да смо на српском језику створи писану баштину којом би се поносили и много већи народи, те навео примјер Мирослављевог јеванђеља које је написано на српској верзији старословенског језика које представља драгуљ у српској, словенској и свјетској баштини.

„Има разлога што се у оба закона у наслову помињу уз употребу заштита и очување српског језика. Свједоци смо сталног и осмишљеног поткрадања и преименовања највреднијих споменика српске писане баштине, чему се морамо организовано, као државе и струка, супротставити. Морамо заштитити, сачувати своје писано културно благо, које нас на најбољи начин представља као културно изграђен народ. Ваљда је нама лакше сачувати истину о себи него другима да фалсификовањем узму то што је наше“, констатовао је Танасић.

Коментаришући то што су Бошњаци искористили право заштите виталног националног интереса на овај закон, Танасић каже да закон ни на који начин не задире у језичка права два друга народа у БиХ и Српској.

„Ни закон нити Срби не желе да се мијешају у то како они уређују свој језик. Овдје је очигледно на дјелу прозиран покушај да се српски језик, како је странац у Уставу и нехотице лијепо тачно уписао `језик српског народа`, држи у стању неуређености, да се не зна кад и како се употребљавају, да се српски језик не његује, а ћирилица држи практично на маргинама“, истакао је Танасић.

Према његовим ријечима, директна посљедица дугогодишње и вишедеценијске небриге јесте стање опште запуштености српског језика и у Србији и у Српској, низак ниво језичке културе, што други само подржавају и користе.

Када је ријеч о увођењу страних ријечи у српски језик, Танасић је рекао да се то мора радити промишљено и са мјером, односно када су заиста неопходне, и граматички их употребљавати са законима српског језика.

„Сви се слажемо да је српски језик, као и други језици, највише под навалом ријечи из енглеског језика“, констатовао је Танасић.

Он је додао да су већ почели да раде на томе да се у Институту заснују дугорочни пројекти за изучавање српског језика и књижевности, што подразумијева и школовање кадрова.

„Радиће се првенствено на ономе што је на тлу Српске и БиХ, али свакако имајући у виду јединствен српски језички и културни простор“, закључио је Танасић.

СРНА