Сутра Свети Сава

Српска православна црква /СПЦ/ сутра ће прославити Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства.

Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.

Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Свети Сава је написао Типик, према коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.

У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела „Номоканон“ /1220./ и „Синодик православља“ /1221./ постала су правни и духовни стубови српске државности.

Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.

Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева.

Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе. /крај/да

Sutra Sveti Sava

Srpska pravoslavna crkva  sutra će proslaviti Svetog Savu, utemeljivača srpske crkve, države i školstva.
Savindan se obilježava u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj kao školska slava.

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvjetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namijenili vladarsku misiju.

NJegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna Srpska pravoslavna crkva.

Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još 14 manastira i tako postao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.

Sveti Sava je napisao Tipik, prema kome se monasi vladaju, a napisao je i žitije svog oca, prepodobnog Simeona Mirotočivog.

U Studenici je 1209. godine osnovao prvu bolnicu na području Srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovjekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvjetnih ustanova.

Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, a njegova djela „Nomokanon“ /1220./ i „Sinodik pravoslavlja“ /1221./ postala su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Sava se upokojio 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, a ostao je poznat kao osnivač i tvorac Svetosavskog pravoslavlja.

Sinan-paša spalio je na Vračaru 1594. mošti Svetog Save, koje su do tada bile čuvane u manastiru Mileševa.

Smatra se da su Turci mošti Svetog Save spalili u pogrešnom uvjerenju da će tako uništiti vjeru i svaki njegov uticaj na Srbe.