Сутра Илиндан

Српска православна црква сутра ће прославити Светог пророка Илију – Илиндан, који је веома поштован светитељ у српском народу и цјелокупном православљу као строг и непоколебљив проповједник хришћанских вриједности.

Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у Деветом вијеку прије Христа /816. године/. Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву вјеру и „славио туђе богове“.

Свети Илија је, према предању, био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вјере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Био је присутан и у визији Светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који вјерује хришћански свијет.

Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Свети Илија са старозавјетним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човјечанства.

Вјерује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнио на Небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Према народном вјеровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на тај празник не ради у пољу – да се не би навукао гњев светитеља.

Sutra Ilindan

Srpska pravoslavna crkva sutra će proslaviti Svetog proroka Iliju – Ilindan, koji je veoma poštovan svetitelja u srpskom narodu i cjelokupnom pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovjednik hrišćanskih vrijednosti.

Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u Devetom vijeku prije Hrista /816. godine/. Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu vjeru i „slavio tuđe bogove“.

Sveti Ilija je, prema predanju, bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vjere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Bio je prisutan i u viziji Svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraženje kome se nada i u koji vjeruje hrišćanski svijet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Sveti Ilija sa starozavjetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovječanstva.

Vjeruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vaznio na Nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema narodnom vjerovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na taj praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnjev svetitelja.