Славна историја села међу корицама књиге: Објављена монографија о Машићима код Градишке (ФОТО)
Друштво књижевника из Градишке објавило је монографију о Машићама, једном од највећих села у Лијевче пољу, познатом по бурним историјским догађајима, значајним личностима, споменицима културе, природним љепотама и вриједним домаћинима.
Аутори ове публикације су мјештанин Стево Стојнић, истакнути привредник и добротвор и Данило Карапетровић, књижевник и писац из сусједног села Јурковица.
– Наша примарна идеја је да све што је сада доступно, у документима, сведочењу мјештана, дугу историју и богату прошлост свога села, сачувамо за будуће генерације. Књига је такође покушај да се сачува сјећање на село и његове становнике, јер је заборав највећа пријетња свему – казао је Стево Стојнић за Српскаинфо.
Машићи, модерно село са интензивном пољопривредом, настало је досељавањем становника из брдских крајева. Већина са Мањаче, из Босанског Грахова, Мркоњић Града, Челинца, Санског Моста, околине Бањалуке, из Херцеговине и Црне Горе а у новије вријеме овдје су нови завичај пронашли досељеници из оближњих поткозарских села.
Црква, која је постала знаменити православни споменик сазидана је 1905. године и посвећена рођењу Пресвете Богородице. Недавно је у селу, у насељу Гај изграђена и црква од храстових брвана а њен ктитор је мјештанин Стево Стојнић.
Биста Ђорђу Петровићу Карађорђу откривена је у засеоку Гај, у поткозарском селу Машићи гдје је вожд имао важну улогу у подизању чувене Машићке буне против Турака 1806. године.
Карађорђе је намјеравао да побуни Босанску крајину и ступи у контакт са француским генералом Мармоном, који је у то вријеме заузео сусједну Војну крајину. Међутим, Карађорђеви јатаци нису били способни за овај подухват зато што је народ био веома сиромашан и без оружја.
Изузетак су били Машићи, због бољег материјалног положаја од околине. Козара је пружала погодно уточиште за скривање а Сава за пребјег у Аустрију у случају неуспјеха.
Биста коју је урадио вајар Младен Стајчић, трајно свједочи о тим догађајима али и свијетлим страницама историје Машића, одлучности његових становника да чувају успомену на то вријеме.
Машићани су на далеко познати по зидарима и градитељима. Свејдоче о томе многе грађевине али и мајстори Добрњци.
Машићи, некада највеће село у бањалучкој регији, које је име добило, како се овдје вјерује, по бегу Машићу, има богату историју. Они о томе често и радо причају. Позната је Машићка буна подигнута 1806. године коју је, по Карађорђевом налогу, предводио кнез Милутин Богдановић.
Драган Раковиц из Масица поред старе воденице
У Машићима постоје легенде које народ чува и препричава, као што је Вучији скок на Гају. Машићани узгајају и ријетке врсте животиња, одани су пољопривреди, производњи поврћа али такође саде украсно биље, како би њихова дворишта и окућнице изгледали што љепше. Машићани су такође заљубљеници у спорт а њихова перјаница је Фудбалски клуб „Борац“.
О свему томе, као и поријеклу породица, страдању у ратовима, радним акцијама, изградњи путева, модернизацији села и његовом географском положају, написано је у овој књизи.
Српскаинфо
Милан Пилиповић