Свега има, чега нигдје нема: Овако у Градишци, али само два пута седмично, описују зелену пијацу (ФОТО)

Четвртком који је у Градишци пазарни дан, од давнина, потом недјељом или у вријеме промотивних програма домаћих производа, на градској Тржници или, на зеленој пијаци у Градишци је велика гужва.

На тезгама су воће, поврће, бундеве, тиквице, млијеко, сир, кајмак, чарапе и приглавци, ракија на чашу или флашу, јаја на комад, буради и буклије, кувано вино, зимница, плетене чарапе и приглавци, половни дијелови за бицикле, мотоцикле и ручна колица, држалице за пољопривредне алатке…

Свега има, чега нигдје нема, кажу наши саговорници, локалне шаљивџије који се на пијаци окупљају по навици. Они се по многим питањима, сасвим се слажу.

– Четвртком је у Градишци, пијаца пуна народа а недјељом, ту и тамо. Неко дође да купи, неко да види робу и народ, да мало поприча, да попије, џаба или мало скупље од тога. Свако овдје има своју нафаку – приповиједа друштво око дрвеног бурета за ракију. Ту су Душан Поњевић, Драган Гламочић, Славица Булатовић…

– Ово је буре од дивље трешње. Капацитет је 200 литара. Садашње стање, нула литара, дакле празно. А празно буре, тужно одјекује. На бурету продајем мед, од 15 до 20 КМ по килограму. Таква је цијена ове сезоне. Ракију сам понио у малом бурету, од неколико литара. То је за друштво. Може и слатка, са медом, све су моји производи – похвалио нам се Драган Гламочић, на далеко чувени мајстор за каце, буради и друге дрвенарије.

– Пошто буре, упита неко од пролазника. Одговор није дуго чекао.

– Поскупила су и буради. Прије су коштала двије марке по литру запремине а сада су три марке. На примјер, ово је од 50 литара па према томе кошта 150 марака – израчунао је Гламочић.

Он буре може направити за три дана, што је рекордно вријеме. И на томе су му честитали, окупљени око бурета, па у то име, наздравили још једном туром, али на рачун мајстора.

Тржница част вином
Сасвим близу, куваним вином из великог лонца, части Тржница, ваљда, како нам је објаснила директорка Јована Галић, поводом успјешне пословне године.

Свако овдје хвали своју робу. На сав глас, и без много питања. Ко је гласнији, боље ће продати.

Гордана Тодоровић, чланица Удружења жена хвали ручне радове, с разлогом, очигледно, исто као и Нада Лазић која, на штанду ручних радова, супругу Зорану и себи тражи топле приглавке. Зима тек предстоји а чарапе главу чувају. Капа је само квари, закључила је Нада.

– Не питам за цијену, само за квалитет, иначе приглавци су овдје од десет до 20 марака. Нећу кући без приглавака, не једних него бар двоје. Купујем и себи и супругу, он је некако зимогрижљив а ја сам отпорнија, тек да се зна – рече Нада Лазић па зарони, међу приглавке нанизане на шпаги и плетиву.

На пијаци у Градишци увијек има воћа. Крушке из Турјака и Подградаца су марку а јабуке мало јефтиније.

Има овдје и других домаћих производа, пекмеза, ајвара, шарене салате, киселих паприка, краставаца, сокова на природној бази. Жене су припремиле а мушкарци изнијели на пијацу, па нуде, продају, а новчанице у задњи џеп пакују. На штандовима са млијеком и млијечним производима, само жене.

– Ми произвеле па ми и продајемо. Нису сви мужеви тако поуздани па да новац поштено и уредно донесу кући. Који од њих воли да попије, њега на пијацу не треба слати. Знате због чега, ту посла ни зараде нема – кажу жене на градишкој пијаци.

Код Хинаде свега имаде
Хинада Вучетић је омиљена код купаца. Весела је, увијек расположена, предусретљива. А осмјех и лијепа ријеч увијек су пожељни. Према њој се многи равнају или риктају, и трговци то јест продавци и купци.

– Хинада одређује цијену, спонтано, онако, не знам како, али је тако… – рече једна пензионерка, мало збуњена и ријечима невјешта у објашњавању, али и тако све смо схватили. Није много поскупјело, важно је имати добру робу, вели Хинада, а када је тако, онда цијена није упитна. Најскупља је лоша роба, увеле јабуке, труло поврће, ситна јаја и постан сирац…

Неки њени купци, у стиху кажу да код Хинаде свега имаде.

Продавци, купци и остали, инспиративну су и за локалну РТВ Градишку чији репортери редовно, бар једном седмично на Тржници припремају радио и телевизијске рубрике. Најчешће четвртком.

Другим данима, призори су сасвим другачији, са неупоредиво мање продаваца и купаца. Ипак, Тржница или зелена пијаца, како је то одомаћен израз у граду на Сави, има дугу традицију те није изгубила корак са великим трговачким центрима.

– Шта год ново имали, колико год трговина има у граду, народ ће увијек ићи на пијацу… То мјесто има неку своју драж, неописиву али сасвим јасну. На пијаци своју робу, све што је на продају, доносе сви, сељаци, пољопривредници, бабе, домаћице, плетиље, везиље, а нема фискалних каса ни рачуна, све је на повјерење, на ријеч и образ… – причају наши саговорници описујући разлике између пијаце и продавнице.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић

 

Share With: