Сакупљање и производња љековитог биља у Поткозарју: Пропадају лијек и богатство на ливадама и пашњацима (ФОТО)

На падинама Козаре, прије пола вијека регистровано је 66 врста љековитог биља. Истраживање је обављено на иницијативу „Пољопривреде“ из тадашње Босанске Дубице али програми кориштења овог блага из природе нису заживјели.

Горан Мирјанић, професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци казао је за Српскаинфо да на ливадама, у шумама и пашњацима пропада богаство у љековитом биљу које се само спорадично сакупља и прерађује. То су кантарион, мајчина душица, лаванда, рузмарин, метвица, коприва, липов цвијет, глогиње, шипак…

Самоникло и засађено љековито биље нуди додатне приходе, користи здрављу људи и побољшава структуру медоносне пчелиње паше.

– У пчеларству се користе традиционалне биљне врсте, без значајнијег обогаћивања. Зато је непоходна интензивнија производња, садња али и прерада љековитог биља. У програму рада пчеларских удружења, то би требала бити једна од најважнијих активности – сматра Мирјанић рекавши да је осим иницијатива мјештана, пчелара и пољопривредника, неопходна подршка Министарства пољопривреде и шумарства Републике Српске.

Примјери организоване производње, откупа и прераде љековитог биља су малобројни али значајни за подручја Крајине и Херцеговине. То су, прецизирао је Горан Мирјанић, препознали Недељко Кустурић из Бањалуке и Слободанка Поповић из Љубиња који се баве производњом, откупом и прерадом љековитог биља.

Њих слиједе углавном појединци, ентузијасти и пензионери а рјеђе млади који у љековитом биљу препознају профитабилну дјелатност за своје породице.

Миленко Гагић, професор у пензији и пчелар из Кијеваца у Поткозарју наводи да овдје постоји много љековитог биља које није искориштено.

– Највише љековитог биља има на окућницама. Увјерио сам се у то у мом родном селу Кијевци. Свакако да би организована акција бербе, сушења, откупа, била корисна, да би покренула тај процес. У перспективи би се морало радити на томе – сматра професор Гагић.

Он, заједно са супругом и кћерком, љековито биље користи у производњи сапуна, више врста крема, уља, сокова, различитих љековитих напитака. Љековитим биљем богато је и подручје Бистрице и друга села у подножју Просаре. Сања Агић каже да у њеном крају успијева велики број биљака са изузетним љековитим својствима.

– Окружени смо многим љековитим биљкама али становништво познаје само неколико врста. Требало би се ангажовати, објаснити које биљке су љековите, када и како се беру, суше, користе… На примјер, код нас пропадају велике количине шипка и трњине – закључила је Сања Агић.

Драгица Гвозденац из Цимирота, заједно са супругом Славком који је и предсједник Удружења произвођача здраве хране, опредијелила се за производњу ароније, љековите воћке која овдје успијева и богато рађа.

– Од ароније производимо пекмез, слатко, чајеве, ликере, вино и ракију. Иначе, кориштење љековитог биља је спорадично и недовољно – појаснила је Драгица која је, заједно са супругом, прије више од једне деценије, напустила град и преселила у Цимироте. Они су обновили старо имање и ту засновали производњу љековитог биља и воћа.

– Продаја је најлошија тачка цијеле ове приче. Не иде то баш лако, нема организованог откупа. Продаја љековитог биља на мало, код куће или на сајмовима, веома је скромна – пожалила се Драгица Гвозденац.

У лијевчанском подручју, породица Предрага Трнинића, љековито биље, на посредан начин, користи у производњи меда, воска, прополиса, крема… Ми смо већ препознали богата станишта љековитих и медоносних биљака у чијој близини, периодично лоцирамо пчелињак, кажу Трнинићи.

– То су аморфа или багремац у равничарском дијелу, а кестен, багрем, липа у брдсим крајевима. Такође све више сијемо љековите биљке. То су фацелија, хељда, лаванда, жалфија… – каже Предраг који искуства успјешно преноси на кћерку Наташу и сина Милоша.

Дугачак је списак биљака којима је обдарена Козара, цветних пропланака и шума које се могу искористити, сматра Миле Божић, сакупљач гљива и љековитог биља из Горњих Подградаца.

– Овдје има много хајдучке траве, кантариона, маслачка, боквице, камилице, коприве, бијелог и црног сљеза… потом багрема, липе. У засадима успијевају и рузмарин, лаванда, невен, кадуља. Свака од тих биљака је резервоар здравља, а нарочито гљива рудњача које има у изобиљу – сматра Божић.

Богата флора Козаре
Национални парк “Козара” одликује се богатством и разноликошћу биљног свијета, тврде стручњаци. Флористички биодиверзитет простора националног парка резултат је разноликости орографских, едафских и фитоклиматских услова, биљногеографског положаја и историјског развоја живог свијета масива Козаре, те изражених антропогених утицаја на неким локалитетима.

На релативно скромној површини подручја парка од 3.900 хектара, установљен је импозантан биодиверзитет од 865 биљних врста. Регистровано је 19 ријетких и угрожених врста. То су бијела мрачница, божиковина, брадавичњак, црни оман, дивља циклама, дивљи љиљан, ђурђевак, ликовац, јетренка, каћун, кострика меколисна, наглавица дуголисна, остружница, птичија граорица, тиса, удовичица сива, усколисни струпник, велики каранфил и висибаба.

Дио флористичког богатства националног парка представљају и бројне љековите биљке, зечија стопа, жива трава, рујевина, кантарион, сљез, рашљаста кичица, плућњак, ранилист, боквица и многе друге. Групи корисних биљака треба додати и разно јестиво биље и шумске воћке попут дивље крушке, дивље јабуке, дивље трешње, трњине, шипка, дрена, јагоде… На подручју Националног парка “Козара” расту и разне врсте јестивих гљива. Најпознатије су вргањ, златача, рудњача , сунчаница, лисичарка…

СрпскаИнфо

ФОТО: МИЛАН ПИЛИПОВИЋ/РИНГИЕР
Аутор: Милан Пилиповић