Религија и човјек: Четврта Божија заповијест

„Сјећај се дана одмора да га светкујеш, шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је дан одмор Господу Богу твоме“ је четврта по реду од десет Божијих заповијести које нам је Господ дао на Синају преко Мојсија. У наставку текста прочитајте шта значи четврта Божија заповест у тумачењу владике Николаја Велимировића.

Шест свјетова створио је и у седмом се он одмара. Шест свјетова су привремени, немирни и пролазни, а седми је вјечан, миран и непролазан. Стварањем Бог је ушао у временост, али није изишао из вјечности. Тајна је ово велика, и о њој се приличи више мислити него говорити. Јер она није доступна свакоме већ само Божијим изабраницима.

Изабраници Божији налазећи се тијелом у времену дижу се својим духом до осовине точка свијета, у којој је вјечни мир и блаженство.

А ти, ради и одмарај се. Ради, јер и Бог ради, одмарај се, јер се и Бог одмара. А твој рад нека буде стварање јер си чедо Створитеља. Не руши, већ стварај!

Сматрај свој рад као сарадњу Богу. Тако нећеш радити зло но добро. Прије свакога посла помисли да ли ће Бог радити тај посао. Јер у главноме Бог ради све, а ми му само сарађујемо.

Све ствари раде непрестано. Нека те то ободри за твој посао. Гле, кад устанеш изјутра, сунце је већ урадило много – и сунце, и вода,ваздух,биљке и животиње. Твој нерад био би увреда свијету и гријех пред Богом.

Твоје срце и плућа раде дан и ноћ. Зашто не би и твоје руке радиле? И бубрези твоји раде дан и ноћ. Зашто и твој мозак не би радио?

Звезде непрестано јуре, брже него коњ у галопу, дан и ноћ. Зашто би се ти предао нераду и љењости?

У једном граду живио је  богат трговац са три сина. Био је трговац вредан и гомилао благо на товаре. И кад га упиташе, на што ће му толико благо и толика мука, он одговори:“Мучим се, да би синове осигурао, те да се они не би мучили“.  А то чуше синови и уљењише се и напустише сваки посао и по смрти оца почеше трошити благо на товаре. Пожели отац да дође из оног свијета и види, како му синови живе без муке и зноја. И Бог га пусти, те он сиђе у свој град и дође својој кући. Кад закуца на врата неко непознат отвори врата. Упита отац за своје синове и доби одговор да су његови синови на робији због нерада, који их је довео пијанству и због пијанства, које их је одвело свађи и због свађе, која их је одвела паликућству и убиству.

– Ах, – уздахну луди отац, – ја сам мислио створити рај за своју децу, међутим, ја сам им створио пакао.

Па зађе луди отац по граду и поче учити све родитеље:

– Не будите луди као што сам ја био. Из љубави према својој деци ја сам их бацио у пакао. Не остављајте дјеци, браћо, никаква имања. Научите их раду и то им оставите у наслијеђе. Све остало, богаташи, раздајте сиротињи пред своју смрт.

Уиста нема опасније и душегубније ствари него добити велико имање у наслеђе. Будите убијеђени да великим наслеђима више се радује ђаво но анђео. Јер ничим ђаво не квари људе лакше и брже него великим наслеђима.

Зато ради и научи своју дјецу да раде. А кад радиш не гледај у раду само добит. Него гледај у своме раду љепоту и насладу, коју рад пружа као рад. За једну столицу, коју столар направи, може добити десет, педесет или сто динара. Но љепота и наслада, коју један надахнут столар осећа при тесању, стругању глачању и склапању дрвета, не да се ничим исплатити. То је наслада слична наслади коју је Бог осетио при стварању свијета, при тесању, стругању и глачању и склапању свијета. И сав Божији свијет имао би своју одређену цијену и могао би се исплатити, али љепота његова и наслада Божија при стварању свијета нема цене и не да се ничим исплатити.

Знај, да понижаваш свој рад, кад мислиш само о својој материјалној користи од њега. Знај, да се такав рад не да човеку; не иде му од руке, не доноси му очекиване користи. И дрво се срди на тебе и противи ти се, кад га не радиш из љубави, него из користи. И земља ће те омрзнути, ако је ореш не мислићи о њеној лепоти но само  о својој добити од ње. Гвожђе ће те опећи, вода ће те удавити, камен ће те згњечити, ако их с љубављу не гледаш, него у свему само видиш своје дукате и динаре.

Ради незаинтересовано као што славуј пјева своју песму незаинтересовано. И тако ће Бог ићи напријед у своме раду а ти за њим. Протрчиш ли мимо Бога и оставиш ли Бога иза леђа твој рад донијеће ти проклетство а не благослов.

А седми дан се одмара.

Како да се одмараш? Гле, одмор је само код Бога и у Богу. Нигдје више правог одмора нема у овоме свијету. Јер ово је свијет немира, као један вртлог.

Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се у истини одморити и новом снагом запојити.

Безбожник неки не поштоваше заповијест Божију о празновању недјеље, те продужи суботни посао и у недељу. И док се цијело село одмараше, он се знојаше на њиви са својом стоком, којој такође не даваше одмора. Али идуће сриједе он клону, клону и његова стока, па кад цело село беше на њиви, он сеђаше код куће, преморен, мрзовољан и очајан.

Зато браћо не будите, као безбожник, да не би и ви изгубили снагу и здравље и душу, него шест дана радите и сарађујте Богу, с љубављу и насладом и страхопоштовањем, а седми дан цијели посветите Господу Богу. Заиста ја сам пробао и знам да право празновање недјеље човјека одуховљава, подмлађује и чини срећним.

владика Николај Велимировић

Припремио Дејан Јанковић