Пси нису били његова једина љубав: Још једна прича о Горану Карановићу који је себи одузео живот (ФОТО)
Послије више од мјесец дана од смрти Горана Карановића из Штивора код Прњавора, који је себи одузео живот не могавши да се одвоји од својих паса, откривамо још једну његову љубав.
То су овце и козе које је узгајао заједно са родитељима, мајком Зором и оцем Слободаном.
То је био повод за нашу ранију посјету и репортажу о овој породици, веома посвећеној узгоју стоке, нарочито производњи козијег млијека и сира.
Стадо коза Карановићима је тада, 2017. године, поклонио Ненад Јањетовић, пензионисани српски официр поријеклом из Сводне код Новог Града. Они су нас позвали у госте, да нам се похвале и искажу задовољство због људског, искреног и хуманог геста.
Горан, тада основац, хранио је стоку, чувао на пашњаку и предводио до мале дрвене штале, гдје су козе и овце коначиле.
– Мене овце и козе најбоље разумију, воле и слушају. Волим и ја њих. Куда год кренем, оне иду за мном. Слушају ме. Када пред ноћ требају у шталу, само их позовем. Оне потрче за мном и тако уђу у дрвену шталу – причао је тада Горан Карановић за Српскаинфо.
Стекао је, на пречац, послије првог сусрета, велике симпатије и нас и наших читалаца. Показао је да воли сеоске послове а нарочито стоку. Да је вриједан. Родитељима је био поуздан у домаћинству. Послије доласка из школе, причала нам је тада његова мајка, журно је ишао у шталу или на њиву да види овце и козе.
Провјеравао је да ли имају довољно хране, воде. Љубимац му је био велики, рогати јарац који је самостално улазио у стари путнички аутомобил. Свима је то представљало атракцију, чуђење, Гораново повјерење међу животињама.
О овом дјечаку и његовим родитељима, о гесту добротвора Јањетовића, о избјеглиштву из Дрвара и скућавању у околини Прњавора, писао је тада портал Српскаинфо.
Када је било најтеже, на ледини без игдје ичега, Карановићима са двоје дјеце, школарцима Гораном и Горданом, руку помоћи пружили су добри и хумани људи из овог краја. Међу њима били су Ненад Јањетовић, Владимир Усорац, Десимир Китић, Славиша Милинчић, Мира и Рајка Галић и други.
Зора, родом из села Рајновци код Бихаћа која је, због неподмирених плата неколико мјесеци штрајковала глађу у центру Прњавора, испричала нам је тада да је солидарност, њеној петочланој породици дала нову наду, вјеру у живот и људе.
– Сви ови људи које сам навела су на различите начине помогли. Дјеци су купили уџбенике, одјећу и обућу, уступили своје њиве за нашу стоку, поклонили храну за овце и козе. Увијек су на услузи, спремни да изађу у сусрет када је најтеже – испричала је Зора показујући велико стадо коза које им је Ненад поклонио.
Послије наше репортаже о Карановићима, стигла је помоћ, јавили су се добротвори из свијета. Новчане прилоге Карановићима сакупило је и доставило неколико хуманиста. Било је то о 1.250 евра и 300 долара које су сакупили Милан Лукић из Добоја, Мајда Брчвак из Љубљане, Јосип Цвиткушић из Минхена, Гордана и Синиша Шербула из Линца, Марко Мудринић из Новог Сада, Марија Лукић и Нада Ловрић са Флориде, Мирјана Перазић и Жељко Тошић из Загреба, Миленко Јањетовић из Прњавора и Јордан Мајсторовић из Панчева.
– У Дрвару нам је све уништено и зато сам се разболио, срце ми је ослабило али се борим због дјеце која су вриједна и послушна. Охрабрен сам хуманошчу комшија и других људи који су нам посредством Ненада Јањетовића послали новац – казао нам је Слободан Карановић, током наше посјете прије пет година.
Од ове донације они су прикључили питку воду са градског водовода и изградили дрвену надстрешницу за козе и овце.
Дјеловало нам је тада да ће Карановићи, уз помоћ добрих људи, али и вриједним радом обезбиједити боље услове за живот а Горан повећати своје стадо оваца и коза. Да ће остварити своје дјетиње снове.
Није се могла наслутити трагедија која их је задесила и покопала све њихове избјегличке наде да ће у новој средини, надомјестити изгубљену имовину и кренути новим путем.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић