Они су утемељитељи развоја и великих предузећа: Сусрет привредника носталгичара у Новој Тополи (ФОТО)

Бивши привредници, заслужни за утемељење великих предузећа, за напредак привреде, а тиме и јачање друштвеног сектора и развоја Градишке, по традицији су се, у марту, састали у Новој Тополи.

Њихова носталгична сјећања, указују да је град на Сави, интензиван економски развој, праћен масовним запошљавањем, изградњом и напретком у многим секторима, имао у периоду шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека.

У то вријеме, према причању Јована Лепира, утемељитеља “Плантажа”, а касније директора неколико колектива, настала су многа предузећа, а касније гиганти економског развоја.

– То су “Левита”, “Стандард”, “Метал”, “Јелшинград”, Угоститељско предузеће “Сава”, ПИК “Младен Стојановић”, “Велетрговина”, “Радник”, “Поткозарје”, Шумско газдинство “Посавина”, “Тас”, “Машински сервис”, “Трико”, “Аутопревоз”, “Земљорадничка задруга”, “Нова штампа”…

У Градишку су тада, због посла и изазова, стигли многи, у то вријеме млади, образовани и амбициозни стручњаци, одлучни да мијењају Градишку ка бољем – казали су Јован Лепир, Томо Антонић, Остоја Бајић и Бранко Шњегота…

– Ми се годинама састајемо. Сада смо у просјеку осамдесетогодишњаци. Долази нас све мање, на ове састанке, многи нису живи или су болесни. Али, наша емоција на вријеме успјеха и напретка Градишке је веома снажна. Сјећамо се тог периода, анализирамо, упоређујемо са садашњицом – каже Антонић.

Он је у Градишку доселио из Кључа, његове колеге из Српца, Бањалуке, из већих центара тадашње Југославије.

– Приликом изградње “Радника”, велике индустрије намјештаја, 1965. године организовани су протести радника и осталих грађана, незадовољних избором локације. Они су, као и за “Метал”, сматрали да се ова предузећа неоправдано граде изван града – подсјетио је Антонић.

Није прошло много година, град се убрзано ширио а ова предузећа су, у локацијском смислу, постала сметња, јер су заузела велике површине земљишта у урбаном дијелу Градишке.

– Убрзан економски развој захтијевао је кадровски потенцијал којег Градишка није имала. Дошли смо из других средина, добили шансу, постали важне личности у овом мјесту. Зато је Градишка брже напредовала, интензивније се развијала него сусједне општине и градови, али тако]е више и боље, него што смо и ми претпостављали. Застој је настао током рата, али се сада опет опоравља. Жалимо за временом о којем говоримо и које је неповратно прошло али, сматрамо да је тадашњи економски и друштвени систем био успјешан. Тада је систем био хуманији, држава је више бринула о народу – сматрају наши саговорници, Мирко Јаковљевић, Остоја Бајић, Јован Лепир и други, окупљени у Новој Тополи.

Поменули су и многе из своје генерације, заслужне за развојне успјехе. То су Илија Јагодић, Миле Ђурић, Чедо Касагић, Рајко Касагић, Бранко Тутњиловић, Драго Малешевић, Стево Мирјанић, Хусо Демо, Радован Макић, Тацо Брковић, Бранко Церовац, Игњатије Вуковић, Слободан Пухалац, Пајо Гајић, Војо Касагић, Никола Кнежевић, Миле Струнић, Хасан Билић, Танасије Гаковић…

-Ја сам, из “Стандарда”, 1968. отишао у Њемачку а тамо добио мању плату него овдје. Сада вам је јасно, колики је наш успјех био – подсјетио је Бранко Шњегота.

Била је то наша младост, наш град у којем смо адекватно стимулисани, којег смо вољели и градили га свим срцем, додао је Јован Лепир.

О садашњем времену, каже, не бих много говорио јер се плаши да неће бити објективан, зато што његове емоције припадају другом периоду, када је имао много мање година, а више заноса, када је био на почетку или у пуној снази а сада су друге, другачије године и времена.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић