Оживљене успомене на учитељицу Смиљу Шурлан: Дирљив сусрет бившег ученика Назима и Смиљиних унука Гордана и Владана (ФОТО)

Репортажа о Назиму Ћатићу, пјеснику који тридесет година живи у Аустарлији, недавно објављена у ЕуроБлицу и порталу Српскаинфо, гдје је причао о својој учитељици Смиљи Шурлан, добила је наставак.

Јавили су се Смиљини унуци Гордан и Владан, пронашли и угостили Назима.

Дошле су и њихова мајка Даница и тетка Соња, Смиљина кћерка.

Гордан Шурлан каже да је, читајући нашу репортажу о пјеснику Назиму Ћатићу, дошао до дијела у којем помиње своју учитељицу, која је препознала Назимов пјеснички таленат и охрабрила га на том путу.

– Ту сам застао, под снажним емоцијама, јер ме Назим, својим сјећањем, заправо вратио у моје дјетињство, када сам са баком одлазио у школу и пажљиво слушао сваку њену ријеч. Она је била омиљена у нашој породици, сви смо је вољели, били веома привржени као и њени ученици. Они су уважавали, поштовали и вољели баку Смиљу – казао је Гордан Шурлан.

Заједно са братом Владаном, послије текста који је на њега оставио снажну емоцију, потражио је Назима. Састали су се у ресторану, да би оживјели успомену на баку и учитељицу Смиљу, али и домаћински угостили њеног бившег ученика.

А како је све почело, шта је подстакло Шурлане, која околност их је навела на овај гест.

– Привукла ме прича о Назиму о срцу које је урезао на дрвету у парку и иницијалима у њему. То сам читао и наједном, у другом дијелу текста, он помиње своју учитељицу, и то у најљепшем свјетлу. Засузиле су ми очи. Неописив је мој осјећај, поноса и сјете, због тога – појаснио је Гордан Шурлан.

На столу бројне фотографије, ђачке успомене, на њима и Назимова генерација 1957-1961. година. Ученици давнашње генерације и Назим међу њима. Смиља, на сваког фотографији. Извела је и у свијет у нови живот испратила четрдесет генерација.

– Чланак сам прослиједио мами Даници, прича Гордан, брату Владану и тетки Соњи. Сви су били узбуђени, обрадовани, као и ја, а тетки је ова тема већ била позната. Она је претходно, у граду срела Назима. То нам је олакшало да га пронађемо. И успјели смо.

– Мени је њихов позив заиста пријао. Моја учитељица, а њихова бака је била стрпљива, драга, љубазна, сваком прилазила мајчински, трудећи се да постанемо одговорни и добри људи. И послије толико година, она живи у мојим успоменама – казао је Назим.

У угодном разговору са Шурланима, причао је о својим пјесмама, послу, животу у Аустралији, а највише о ђачким успоменама и учитељици Смиљи.

Гордан и Владан су вршњаци Смиљине посљедње генерације ученика у бившој Основној школи “Браћа Рибар”, касније преименованој у “Васо Чубриловић”.

– Бака је поживјела до 2002. године. Напустила нас је 30. јануара те године. Посљедња генерација коју је испратила, заправо је моја генерација. Нисам био њен ученик, али смо повремено, и Владан и ја, долазили на њене часове. Ишао сам на часове код својих вршњака. Њихова учитељица била је моја бака, а то ме чинило поносним, чак уваженим – казао је Гордан.

О њеном посљедњем, опроштајном часу, испричао нам је Владан Шурлан.

– Памтим испраћај, посљедњи њен час. Забаву су приредили ученици. То је било, за њу, изненађење и охрабрење, захвалност за све што је учинила за посљедњу, за прву и многе генерације између. И ја, памтим тај догађај и често препричавам, као и у овој прилици, са њеним учеником.

Кумство

Учитељица Смиља Шурлан успостављала је веома блиске односе са својим ученицима и њиховим породицама. Настојала је, на сваки начин, помоћи ђаку, упознати га, схватити у којим условима живи, каквог је материјалног стања, одакле путује, кога има…

Њени ученици били су Патрик Самарџић, из Старе Градишке, у Хрватској. Потом је била учитељица његовом брату Елвису. Када је ова породица, добила треће дијете, позвали су баку Смиљу на крштење и кумство. Она је то прихватила, а њена улога, њено пријатељство, и нас је повезало, зближило са Самарџићима.

Сматрамо их и својим кумовима, пријатељима. Говорила је да људи, треба увијек да чине добро једни другима, да буду хумани, племенити, да се не мрзе него воле, јер се никада не зна када ће ко коме затребати – испричали су нам Гордан и Владан Шурлан о својој баки Смиљи, омиљеној учитељици многих генерација у Градишки.

Српскаинфо

Милан Пилиповић