Ова грађевина је некада била понос, а сада пропада: Запуштене старе зграде и паркови у Горњим Подградцима (ФОТО)

Запуштена зграда, заједно са старим стаблима липе, у Горњим Подградцима код Градишке свједоче о немару за прошлост и за старинама, по којима се ово мјесто под Козаром некада препознавало.

Кроз гране старих стабала липе тек се назире зграда која је, заједно са још неколико сличних грађевина, предсатављала бисер ахитектуре. Истина, дио зграда изграђених у Подградцима у вријеме Аустрије, када су овдје ударени темељи дрвне индустрије, првенствено прераде дрвета, обновљени су.

Међутим, овај парк заједно са зградом која се урушава, очигледно је још на чекању бољих времена. На балкону је израсло стабло а улаз, фасаде, унутрашњост су потпуно девастирани. На објекту је замијењен кров али то није зауставило његово пропадање. Табла на спрату открива да је овдје привремено било Одјељење вртића “Лепа Радић”.

Сада ту више нема никога. Звјездан Панић, предсједник Савјета мјесне заједнице Горњи Подградци казао је за Српскаинфо да локална заједница није надлежна по овом питању, зато што је стара зграда у подградачком парку коју су градили Аустријанци, приватизована, заједно са Дрвном индустријом.

– То је приватни објекат и ми за то нисмо надлежни. Чињеница је да он пропада и да је то лоше за Подградце. Жао ми је због тога, волио бих, као и други Подградчани, да ова зграда као и парк у центру насеља, у којем се она налази, буду уређени. Власници старе зграде су помињали да ће тај објекат реновирати и претворити у мотел. Ипак, нисам примијетио да се нешто ту ради – појаснио нам је Панић.

Иначе, историја Горњих Подградаца је дуга и бурна. Ово мјесто је 1398. године посјетио је Сигисмунд, мађарски и аустријски краљ и њемачки цар. Крајем турског периода, 1855. године, овдје је на водени погон прорадила пилана која је потпуни процват доживјела за вријеме Аустроугарског периода.

Запошљавала је раднике из читаве монархије. Тиме се повећаво број становника а насеље се територијално проширило. Горњи Подградци, у то вријеме стекли су статус општине у оквиру босанскоградишког среза који је припадао округу Бањалука.

Макадамски пут између Подградаца и Градишке изграђен је 1888. године. Почетком деветнаестог вијека, 1904. године, Подградци су добили пошту, телефонску линију и телеграф. У историји радничког покрета записано је да су Подградчани 1910. године учествовали у сељачком штрајку, оружаном отпору против Аустроугарске, којим су тражили рјешење сељачког питања.

У Краљевини Југославији Горњи Подградци су наставили развој започет за вријеме Аустроугарске. Насеље је почело добијати урбане форме. Тридесетих година прошлог вијека изграђени су црква, школа, раднички дом, биоскоп, спортски терени… Ови објекти служили су за потребе радника и становништва.

Прво школско звоно, огласило се 1927. године. Ојачале су и привредне, просвјетне, културне, спортске и друге активности. У периоду краљевине, овдје је радило пет трговина, четири гостионице, више занатских радњи, међу којима меснице и пекаре. Центар насеља био је електрифициран, а електричну енергију добијали су из пилане. Аутобуски саобраћај није био успостављен, а путници су до Градишке путовали возом у затвореном вагону којег су звали шталар.

Културно-забавни и спортски живот био је динамичан, свједоче у ФК Слога, спортском колективу дуге традиције који и сада успјешно дјелује. У радничком дому често су се одржавале приредбе и забаве, као и други културно-умјетнички програми. Старији Подградчани помињу тамбураше, ватрогасце, друштво за тјелесно васпитање „Соко“, Фудбалски клуб Козара, који је преименован у Слогу, повјереништво Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“, тениски спорт.

Аутор: Милан Пилиповић