Овако се нигдје и никад није пјевало: Браћа Теофиловић, магичним гласовима одушевили публику у Хрватској (ФОТО)
Суботњим наступом у Дому културе у Окучанима, браћа Теофиловић, Ратко и Радиша, двогласјем на свјетском гласу, како су о њима написали у Српском народном вијећу Хрватске, наставили су веома успјешна гостовања у овој држави.
Претходно су браћа Теофиловићи, одржали концерте у Пакрацу, Карловцу, Загребу, Задру, на Каставу поред Ријеке, а првог априла пјеваће у Кистању.
– Позитиван одјек је свуда у Хрватској, нарочито послије нашег наступа у емисији Недјељом у два, ХРТ-а, а поводом издања албума “Елемент” за Кроацију рекордс. Стижу нам позиви за наступе из цијеле Хрватске. Одржали смо концерте у Сплиту, Ријеци, Загребу… Српско народно вијеће нас је ангажовало за наступе у срединама, гдје има више становника српске националне заједнице – казала су нам у Градишки браћа Теофиловићи, прије наступа у оближњим Окучанима.
– У нама и нашим пјесмама, препознате су поруке толеранције, уважавања, такозваног суживота Срба и Хрвата, али и других припадника народа и националних мањина, различитих културних вриједности у Хрватској. Наша порука је да музика може повезати, зближити људе, ојачати њихове међусобне везе, указати на заједничке умјетничке и друге вриједности – појаснио је за Српскаинфо Ратко Теофиловић, рекавши да, у градишком крају, у Републици Српској имају бројне поклонике њихове пјесме и музике.
– Овдје у Градишки први пут смо гостовали прије више од 10 година. Тада смо упознали дивне људе, посвећене умјетности, поборнике наше пјесме, међу којима је Владо Томић, тадашњи директор “Културног центра” а сада и заувијек наш пријатељ – подсјетили су Теофиловићи на свој први долазак у град на Сави.
Они наглашавају одличну атмосферу на концертима и публику која их прати са великом пажњом и уважавањем њихове пјесме. Јединствени су њихови наступи у Пакрацу, у Епарохијском дому, у Карловцу у Зорин дому, у Окучанима у Дому културе…
– Долази на наше концерте публика из околине, Пакраца, Славонског Брода, цијеле Славоније. Драго ми је такође, што на наступе долазе Срби и Хрвати, из више држава, и сви остали, које повезује пјесма. Вјерујемо да ће тако бити у Кистању 1. априла, а потом Задру и Сплиту, гдје ћемо наступити са Мирославом Тадићем. Имаћемо два концерта у цркви у Задру – најавио је Ратко Теофиловић наредне планове у Хрватској.
Радиша Теофиловић такође је веома задовољан наступима у сусједној држави.
– Схватили смо да нове генерације, да омладина има све више слуха за ове вриједности, да разумије и подржава нашу музику. То су тековине које нас охрабрују, дају нам мотив и снагу да радимо, пјевамо, да снимамо пјесме… Млади су посебно присутни на алтернативним сценама, гдје долази до генерацијског помирења, блискости на истим музичким вриједностима – сматра Ратко Теофиловић.
Он је увјерен да пјесма, музика и умјетност, уопште, свуда отварају врата а да се потпуни утисак, најбоље стиче у дворани.
Највише оцјене за наступе Теофиловића у Хрватској, осим публике, дале су и важне личности, музичари, књижевници, новинари…
Карловачки дожупан из редова српске националне мањине Дејан Михајловић је рекао да се “Српско народно вијеће потрудило да Карловчани добију прилику бесплатно чути квалитетну музику, што свакако доприноси култури Карловца”.
Магичним гласовима браћа Теофиловић многобројној публици представили су се извођењем обрада традиционалних композиција утканих у културно наслијеђе ових простора, рекао је предсједник Вијећа СНМ Сплита Илија Борковић.
И овај пута Теофиловићи су извели репертоар традиционалних композиција утканих у богато културно наслијеђе овог дијела Европе, од Србије до Приморја.
Миљенко Јерговић о Тефиловићима
Књижевник из Хрватске Миљенко Јерговић, чије колумне су веома читане и утицајне, писао је о Теофиловићима.
Кад су се тек појавили, а много је времена од тада прошло, нарочито ако вријеме мјеримо отпјеваним пјесмама, а не данима и годинама, о браћи Теофиловићима ширио се глас као о двојици фантастично добрих изворних пјевача.
Стизале су снимке, распарчавали су се пиратски дискови, копирало се, дијелило, множило и умножавало, легенда о браћи близанцима, чудесним изворним пјевачима, расла је попут неке народне легенде, а никога да се упита о извору и изворности. Јер гдје се, заправо, и када се, у које то вријеме, пјевало тако како Ратко и Радиша пјевају? Одговор је предвидљив: никад и нигдје! Па, у чему је онда ствар, зашто толики слушатељи застану, утишају се и занијеме када их чују, и зашто се свакоме чини да слуша нешто првотно, давно и архаично, да слуша нешто изворно?
Одговор нећемо дочекати. Само ће нам с временом до памети доћи да се овако доиста никад и нигдје није пјевало, па онда не треба говорити да су браћа Теофиловићи- изворни.
Али дојам ће остати исти: те пјесме слушамо као да смо они који их чују први пут. Слушамо их очишћене и ослобођене од свега оног што се с временом по пјесмама накупи. Од хрђе, ситног и крупног отпада, гласних и мондених аранжмана, наплавина с истока и наплавина са запада…
Слушамо их, те пјесме, чисте и слободне од свадби, пијанки, другарских вечери и народних сијела на којима су десетљећима и стољећима пјеване. Прије него што су Теофиловићи запјевали, оркестри и пјевачи морали су се борити против двије пошасти, које су им квариле сваку пјесму. Прва пошаст проистекла је из буке и жамора мјеста на којему се пјева.
Друга пошаст проистекла је из повијесне неспремности и неспособности нашега свијета да послуша пјевача; не, то никако, ми морамо пјевати с њим и уз њега! Музика се у нашем случају и у нашој живој историји вазда заснивала на помало и очајничким покушајима музичара и пјевача да надгласају околну буку, утишају жамор и натпјевају своју распјевану публику.
А онда су запјевала браћа Теофиловићи, и све се наједном утишало. И у тој тишини, у тој шутњи која се на њиховим концертима чује, објашњење је мита о изворности.
Естетика давних времена
Зоран Стајчић, у тексту о албуму “Елемент” сматра да су Теофиловићи, једноставно, најбољи.
Два брата близанца, Ратко и Радиша Теофиловић били су у неку руку право мало чудо кад су се појавили унутар сфере етно музике… Теофиловићи су дакле нешто попут посљедње сламке спаса за еродирајућу оставштину нематеријалне културне баштине. Естетика њихове изведбе је, без претјеривања, нешто најбоље што се балканском фолклору догодило у посљедње вријеме. Албум „Елемент“ који садржи 14 пјесама то и доказује.
Теофиловићи нису школовани пјевачи, али изгледа да управо због тога истанчано осјећају и преносе емоцију пјесама које такође нико школован у историји није изводио. Њихова изведба је стога нешто што вежемо уз аутентичност. Из њихових гласова проговара амбијент, неиспричана и слабо позната историја народа, обичаји и међуљудски односи из времена која су мистично обавијена мраком због недостатка или штурости историјских записа.
Њихови гласови вам као слушаоцу “принесу свијећу” у том мраку и одједном распознајете људе и њихове судбине, њихове приче, муке, али и љубави. Теофиловићи пак расвјетљавају управо ту естетику неких давних времена, успостављајући тако мост према прецима који су, као и ми данас, били само људи који су на једнаки начин изгарали од љубавних чежњи и страховали од моћника и онога што доноси сутра. Два гласа који извлаче хармонију од тамо гдје смо мислили да хармоније нема.
Српскаинфо
Милан Пилиповић