Нови живот старих сорти воћа: Јединствена манифестација љубитеља воћа у Цернику код Нове Градишке (ФОТО)

Традиционална манифестација размјене племки или грана за калемљење, “Сачувајмо старе сорте Церник 2023.“ одржана прошлог викенда Цернику код Нове Градишке, побудила је веома велико интересовање у цијелом региону.

Привукла је бројне учеснике и посјетиоце из Западне Славоније и других крајева Хрватске, Аустрије, Републике Српске, БиХ, Србије…

Истовремено је приређена и изложба плодова старих сорти воћа, шумског воћа, поврћа, зачинског и љековитог биља, грожђа те прерађевина од воћа и поврћа.

Ово је, по традицији, велико окупљање заљубљеника у старе сорте јер су, осим досадашњих учесника, у Цернику код Нове Градишке, представили се нови излагачи.

Одушевљен сам посјетом, садржајем и интересовањем, казао је за Српскаинфо Вјеко Худолин, иницијатор ове манифестације и један од најутицајнијих чувара старих сорти воћа.

– Ова манифестација доприноси ширењу, популаризацији старих сорти воћа. То је моја велика жеља која се сваке године, остварује на богатији, другачији начин. Овдје се сусрећу ентузијасти, добри људи који изнад свега воле воће и воћке. Они са другима дијеле знање, искуство, племке… Они су много учинили да старе сорте проширимо свуда. Одавде иницирамо садњу старих сорти воћа а омладина то прихвата. То су сорте које лакше опстају у периоду глобалних климатских промјена – изјавио је Худолин.

Излагачи из више држава
Међу излагачима били су такође воћари из неколико држава и региона у Хрватској.

Звјездан Касал из Загреба је изложио племке јабуке, крушке, шљиве и других старих сорти. Посједује 150 стабала. Он је веома стрпљиво посјетиоцима, дијелећи племке, објашњавао специфичности појединих врста воћа, њихове карактеристике.

Лука Зец из Церника, члан Организационог одбора донио је на сајам старе сорте воћа. Љубав према воћу стекао је од родитеља и других предака а сада настоји да то пренесе на млађе.

– Важно је сачувати старе сорте и раширити отпорне врсте воћа, у цијелу регију. Охрабрујуће је велико интересовање, посебно младих. Имамо госте из неколико региона и држава – казао је Зец за Српскаинфо.

Издвојио је јабуке срчике, годишњице, овчији нос, адамчица, алванија, ананаска, грофова, хруставка, потом крушке бабушка, бернарда, пасторчица, циганчица, базгва, чмела, шљиве ангелано, бистрица, јојо, црвена марија бистрица…

Жарко Јорговановић, поријеклом из околине Деспотовца, донио је племке из Аустрије. Неке су поријеклом из Србије а већина потиче из Аустрије.

– Узео сам пленке из великог воћног парка… Направио сам и каталог. Крушке водењак или јерибасна, калуђерка и још неке су поријеклом из Србије, као и шљива моравка… Из Аустрије потичу јабука принц рудолф, црвена зимска јабука, имамо три нове сорте, самоникле, настале укрштањем.

Томислав Магдић из Слуња је трећи пут на Сајму у Церникуа донио је племке воћа свога краја.

– Донио сам племке слуњских јабука, најпознатија је божићница која је прошле године проглашена краљицом јабука. Имам и крушку тепку коју је Наполеон донио у ове крајеве. Имам и производе од јабуке, ракију, сокове и друге производе – казао је Магдић.

Илија Жилић из Пожеге посједује воћњак са 2.000 садница јабуке и ораха. Ипак, његова највећа страст су старе сорте крушке.

– Имам крушке сорте градиштанка, тиквица, жутица… По струци сам агроном, радио сам 37 година, највише у виноградарству али крушка и друге старе воћке су моја љубав – казао нам је Жилић.

Никола и Мирко Веић су заљубљеници у старе сорте воћа. Настојимо очајнички сачувати старе сорте воћа којих је максимално два одсто. Некада је Хрватска била богата по томе али се то урушило, нестало… Сакупљам племке са старих стабала. Ова манифестација је добра, корисна, јер ће она, уколико наставимо истим путем, увелико допринијети очувању старих сорти.

Пријатељство
Старе воћке јачају пријатељства међу људима, оне бришу границе. То је праисконска вриједност, сматра Мирко Веић који воћњаке има на неколико локација у Западној Славонији.

Драган Јовановић и Дејан Мутавбџић су из Крушевца дошли на Сајам у Церник. донијели су племке крушевачког краја, познатог по веома развијеној воћарској дјелатности.

– Бавим се расадничарством и дошао сам овде, да видим како је све организовано, каква је понуда и које врсте старих сорти воћа постоје у Хрватској. Врло је занимљиво. Избор је велики и то је веома корисно за све нас, учеснике и посјетиоце – казао нам је Дејан Мутавџић.

Томислав, његова супруга Мартина и кћерка Марија Грубановић из Винковаца приредили су веома богат штанд. Донијели су племке по десет врста крушака, јабука, стару и ријетку сорту кајсије, трешње…

– Воћњаке смо засадили у Липовцу и Винковцима, укупно седам хиљада квадрата, све старих сорти. Све воћке сам укалемио самостално. Ја сам овдје био на почетку, када нас је било неколико излагача а сада се не може проћи – каже Томислав. Мартина и Марија припремиле су колаче којим су почастили госте а на штанду су изложили мед и друге пчелиње производе.

– Мени је овде веома занимљиво и обрадовала сам се доласку. Помажем родитељима. Имам девет година. Похађам трећи разред. Волим и да сликам воће, заправо гледати фотографију па прецртавати. Волим воће, сокове, колаче, све ми се, баш свиђа – открила је Марија своје склоности.

Школски воћњаци
Ученици и наставници Основне школе „Владимир Назор“ из Аџамоваца и „Матија Губец“ из Церника у Западној Славонији, веома маштовито приредили су штанд са племкама, цртежима, ручним радовима, плодовима из школског воћњака.

Реза Бенковић, директорка и Ксенија Савин, директорка Ученичке задруге.

– Овде смо представили седам ваннаставних активности, то су секције воћари, лончари, златовез, домаћинство, бакина шкриња и цвјећарство. Ученици током школске године раде по плану учешћа на сајамским манифестацијама и програму школе. Зато имамо готове производе, декларацију, паковање… – казала је Ксенија Савин.

У понуди су имали младе саднице аутохтоног воћа, трешње хрушт, које су самостално произвели и продали на сајму.

– У склопу ученичке задруге, производимо и саднице а на том плану сарађујемо са стручним особама које нам показују, обучавају како треба садити, узгајати воћке, производити саднице. То нас весели и радо се одазивамо на овакве програме – појаснила нам је Реза Бенковић.

Одржана су и предавања о начину очувања старих сорти воћа, калемљењу, статусу воћара и могућностима унапређења ове дјелатности. Био је то још један, велики допринос афирмисању старих, аутохтоних сорти воћа и поврћа, подстицај становништву да их се што више врати у вртове, воћњаке и окућнице, да ту подстакну и организују производњу.

Организатори манифестације су Удружење виноградара и воћара општине Церник, Општина Церник и Пољопривредно газдинство Худолин из Драгалића уз помоћ Бродско-посавске жупаније Министарства пољопривреде Хрватске.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић