Мој град: Стазама судбине Ђуре Кољанина

Једно од хиљаде дјеце која су прошла усташке логоре смрти и једно од малобројних који су имали срећу да се након свих патњи врате на родно огњиште био је Ђуро Кољанин из Драгеља. Рођен је 4. новембра 1936. године у Драгељима као једно од петоро дјеце оца Милована и мајке Стаке. Имао је још брата Ранка и сестре Персу, Зорку и Мару.

Ђуро је велики дио свог живота посветио да се не забораве патње српског народа из периода Другог свјетског рата.

Он се сјећао да се прије рата живјело сиромашно, али срећно и сложно. Рат који се надвио над Југославијом, посебно је погодио поткозарски крај. Након једне усташке обмане 1942. године Ђурина породица се нашла у логору смрти.

Свједочио је Ђуро многим страхотама битисања у логору. Никада из логора на слободу нису изашли његови родитељи, десетогодишња сестра Зорка, а за судбину сестре Маре никада ништа није сазнао.

Из пакла логора спасила га је рођака Миољка Сузић, која га је и довела до родног краја. Једно вријеме живио је код тетке у Грбавцима, гдје је боловао разне болести, али и преживио масакр у Грбавцима, почетком 1944. године.

Након рата из њемачког заробљеништва вратио се и његов брат Ранко, са чијом породицом је и живио док није отишао у дом за ратну сирочад у Градишку, гдје је од 1946. до 1949. завршио основну школу.

Ђуро је 1949. Године отишао у Сарајево у индустријску школу, гдје је једно вријеме играо у сарајевском Жељеничару.

Из Сарајева пут га је преко Сиска, гдје је једно вријеме безуспјешно покушавао пронаћи више информација о својој породици, одводи до Њемачке. Ипак је супругу Раду упознао у родном крају. Једно вријеме су живјели у Њемачкој, добили су ћерку Стаку и сина Ранка.

У Нирнбергу остаје до љета 1977. године након чега се са породицом вратио у родне Драгеље, гдје су у међувремену успјели да саграде кућу.

Ђуро је пензионерске дане са супругом Радом проводио у родном селу.  Увијек су помагали сиромашне, болесне као и многе друге којима је помоћ била неопходна. Све године патње нису га спријечиле да останеведрог духа и да одржи чистоту срца које је било неокаљано мржњом.

Свој животни пут Ђуро је сачувао у неколико књига, Тешко је бити херој, Дјеца без љубави, Савјети о човјеку, Дјетињство, рат-пакао и спасење, Стазама судбине…

Ђуро Кољанин покренуо је пројекат изградње меморијалног центра „Срца свијета“ у Драгељима који је посвећен страдалој ђеци у Републици Српској, БиХ, региону и свијету током свих протеклих ратова.

Кољанин је говорио да не жели да  дјеца више  пате већ  да буду заштићена и  да овај објекат остане као успомена и опомена да се према дјеци другачије опходи него до сада и да тај објекат буде мјесто гдје ће посјетиоци долазити и гдје ће се моћи увјерити како су дјеца страдавала у протеклим ратовима.

Циљ је да меморијални центар „Срца свијета“ посјећују дјеца и одрасли и да уче о својој прошлости.

Иницијатива је покренута прије седам година, радови на изградњи објекта почели су у октобру 2018. године и још увијек трају.

Преминуо је 11. марта 2021. године у 85-ој години живота. У знак сјећања на Ђуру Кољанина Народна библиотека Градишка је изложила све његове књиге које посјетиоци могу погледати.

Д.Јанковић