Млади херој стигао у родно село 31 годину након погибије: У Кијевцима под Козаром сахрањен Драган Драгановић, саборац Милана Тепића (ФОТО)

Тридесет и једну годину након погибије у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године, Драган Драгановић, тада 19-годишњи војник ЈНА, сахрањен је у родном селу Кијевци у Поткозарју.

Овај саборац Милана Тепића, према тврдњи његовог брата Драгомира и комшије Мирка Пјанића, убијен је у нападима хрватске паравојске на касарну, истог дана када је Милан Тепић, посљедњи народни херој Југославије дао живот “да би испоштовао војничку част и заклетву”.

Посмртни остаци Драгановића, младића из истог краја одакле је и Тепић, допремљени су, према наводима породице, посредством Црвеног крста Српске и Србије. Они претпостављају да је привремено, до 1995. године био покопан у Бјеловару, а потом размијењен са Србијом.

Међутим, ове информације, казали су нам Драгановићи, нису сасвим поуздане. Драганова браћа кажу да су прије неколико година позвани у Бањалуку, од Института за нестале, гдје су дали крв за потребе утврђивања ДНК-а. Информација није било, до прије неколико дана, када су обавијештени да је Драгам идентификован и да ће бити сахрањен у родном селу.

– Наша мајка Јованка и отац Предраг вјеровали су да је наш Драган нестао у буктињи током експлозије. Истину и сахрану нису дочекали. Покопан је поред њих, на гробљу у Кијевцима. Браћа и ја чувамо успомену на Драгана и последњу војничку фотографију коју нам је послао из ЈНА – испричао је Драгомир за Српскаинфо.

Драганова породица је бројна, а туга за њим велика.

Најстарији брат је Драгиша, потом слиједе Драгомир, Мирослав, Милован, Драшко, Дарко, Михајло и Драгољуб, те сестре Милена и Драгица.

– Драган је рођен 15. јануара 1972. године, а погинуо 29. септембра 1991. године. Памтим посљедњи сусрет са њим, када је одлазио у ЈНА. Били смо сви срећни, радовали се јер је тако код нас, у Поткозарју. Нисмо замишљали да ће то бити наш посљедњи сусрет. Његова слика у униформи нам је стално пред очима, на видном мјесту. Мајка је умрла држећи ту слику на прсима. Тешко је то испричати – изнио је Драгомир Драгановић сјећање на брата и мајку која је преминула прије двије године.

Сада су успомене на Драгана Драгановића оживљене, прича о његовом херојству и трагедији поновљена, а вијест о повратку у своју земљу, брзо се раширила цијелим крајем.

Мирко Пјанић нам јер испричао да су на споменику погинулим борцима из МЗ Церовљани уклесали име, лик и податке о Драгану Драгановићу. Ту су више пута годишње полагали вијенце и цвијеће, палили свијеће.

– Поуздано знамо да је Драган Драгановић херојски погинуо у Бјеловару. Прве информације које смо добили су указивале да се он није хтио одвојити од Милана Тепића, није хтио да га изда по цијелу живота. Његова мајка је често, помињући свога сина, помињала и Милана. Драган је први војник, младић у ЈНА који је са подручја Градишке погинуо у рату – изјавио је Пјанић.

Тужно је било што његова мајка и браћа и сестре, подсјећа Пјанић, нису имали гдје да упале свијећу и положе цвијеће за Драгана, осим на споменик у центру села.

– То је за њих било тешко. Сазнаћемо гдје су свих тих година били његови посмртни остаци. Шта се све дешавало. Ипак, његов гроб је од сада заклетва и спомен за све нас, његове комшије, пријатеље, сународнике – навео је Мирко Пјанић.

Он је потврдио да су се, послије три деценије, јавили и свједоци Драганове погибије те су спремни испричати, изнијети своја сјећања.

Аутор: Милан Пилиповић