Крајем априла стиже нова донација хуманитарца Микија Стојнића
Градишким установама недавно је стигла нова донација опреме хуманитарца Мирослава Микија Стојнића из Швајцарске. Ријеч је о наставку сарадње Стојнића и Градске управе Градишка која је обезбједила превоз опреме.
Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Градске управе Драгутин Ковачевић рекао је да сарадња са овим хуманитарцем траје дужи низ година и да је такав интензитет хуманитарног рада незабиљежен на нашим просторима.
„На почетку сарадње договорили смо набавку опреме за школе у руралним срединама, а касније се то проширило и на друге установе“ истакао је Ковачевић.
Мирослав Мики Стојнић каже да се хуманитарним радом почео бавити за вријеме Одбрамбено-отаджбинског рата када је доносио лијекове за војску али и све неопхоно социјално угроженим и вишечланим породицама истичући константну сарадњу са Црвеним крстом.
„Након што се у Швајцарској прочулo да је мој рад коректан олакшано ми је прикупљање неопходне документације и тада смо почели помагати и друге општине у Републици Српској, а недавно смо добили позив и из Словеније“ рекао је Стојнић и додао да је ових дана стигла опрема за врић у Неготин у Србији.
Стојнић истиче да он у хуманитарним акцијама није сам и да много тога не би било учињено да није његове породице, пријатеља и кумова.
Посљедња донација Микија Стојнића била је за Основну школу „Петар Кочић“ у Новој Тополи, а крајем мјесеца је планирана још једна донација у виду столова и столица рекао је Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Градске управе Драгутин Ковачевић.
„Жељели бисмо опремити домове културе у мјесним заједницама у којима народ остаје и опстаје јер је веома значајно да имају мјесто гдје ће одржавати своје састанке, а културно-умјетничка друштва да одрже своје пробе што је и фокус нашег дјеловања“, рекао је Ковачевић.
Мики Стојнић истиче да ће и даље помагати свом родном крају јер је његово срце у Градишци иако дуго година живи у Швајцарској. Он је нагласио да ће се бавити хуманитарним радом док год буде могао.
Г.Влаинић