ИН МЕМОРИАМ

Смрт Милутина Стајчића (78), музичког уредника Радио Градишке, педагога а изнад свега добричине племенитог срца, многе његове суграђане је изненадила и ражалостила.

Он је, међу колеге, пријатеље, комшије, па и људе које је случајно сретао, уносио, увијек тако потребну ведрину, истицао се пошалицом, препознавао по осмјеху, по љепшој страни живота.

Милутин Стајчић, поријеклом из поткозарског села Грбавци, рођен је заправо у Њемачкој, у нацистичком логору гђе су његови родитељи доспјели послије козарске офанзиве. Кући се вратио, као и сви његови, након завршетка Другог свјетског рата.

– Ја сам прву годину живота провео у логору, од рођења 1. јула 1944. године па до првог рођендана – често је, међу колегама на послу говорио Милутин.

Све године послије посветио је музици. Одрастао је у Дому ратне сирочади „Лепа Радић“, гдје је у себи препознао склоност ка музици.

Завршио је Музичку школу педагошког смјера, свирао неколико дувачких инструмената а најрадије трубу.

Послије кратког периода у школи, Милутин је готово цијели радни вијек провео уређујући музички програм Радио Градишке.

Био је препознатљив и по популарним музичким емисијама које је водио у радио програму.

– Музика је мој свијет и мој живот. Моје дјетињство било је сувише тужно и несрећно. Зато сам се трудио да године послије тога, на које сам могао утицати, учиним љепшим, ведрињим и срећнијим – говорио је Милутин, увијек расположен за помоћ другима, за хумане акције, посебно је волио најмлађе, своју унуку Ању као и дјецу својих колега.

Настојао је да за њих, поводом празника или неким другим поводом, приреди забаву, са њима се провесели, нашали, да им уручи какав поклон или дарак, будећи, бар у крајичку душе и свога сјећања, потиснуте дане и године сиромашног, ратом осакаћеног дјетињства.

Милутин Стајчић преминуо је у градишкој болници, рано јутрос а биће сахрањен у сриједу, 9. марта.

Share With: