Дoшлић: избјегавањем чињеница заобилази се историјска истина
Историчар Дејан Дошлић истакао је да подизање споменика знаменитим личностима из националне историје представља један од видова културе сјећања и памћења сваког нарoда, те да они треба да изграде специфичан однос једног народа према својој прошлости.
„Иако се бирају само најистакнутије личности или представе највећих догађаја, ипак, они морају да одржавају причу заснову на истини. Политичка ситуација у данашњој БиХ је комплексна, као и однос према прошлости“, указао је Дошлић.
Коментаришући иницијативу градоначелника Сарајева Бењамине Карић о подизању споменика краљу Стефану Твртку Првом Котроманићу испред Парламентарне скупштине БиХ, Дошлић је у изјави Срни навео да, посматрано ван оквира тренутне политичке ситуације и контекста времена, рекло би се да ништа није спорно, ипак, када се погледа титула краља Твртка, која би требала да буде истакнута на споменику, повезана са мјестом његовог крунисања, може да се добије погрешна представа, која не одговара историјској истини.
„Наиме, истиче се да је Твртко био ‘краљ Босне’ или ‘босански краљ’ што само дијелом одговара истини. Његова идеја власти је била оличена у концепту сугубог /двоструког/ вијенца, у којем је први означавао Босну, док је други био везан за престо и земље ‘његових прародитеља’, односно, Немањића. Након крунисања, његова титула је гласила ‘у Христа Исуса благовјерни и Богом постављени Стефан, краљ Срба и Босне и Поморја и Западних страна’.
На другом мјесту је поменуо да је ‘удостојен… вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева’ и да слиједи ‘њихов живот и вјеру'“, појаснио је Дошлић.
Он је навео да је Карићева као мјесто крунисања навела Миле код Високог, иако за то нема потврде у изворима.
„Сам краљ је у повељи Дубровчанима из 1378. године, навео да је ‘ишао у српску земљу’ и тамо био ‘вјенчан вијенцем прародитеља својих’. Два вијека касније, дубровачки писац Мавро Орбин написао је да је Твртка у Милешеви крунисао митрополит са својим монасима. Манастир Милешева, задужбина краља Владислава Немањића и мјесто гдје су почивале мошти Светога Саве, у то вријеме била је под влашћу краља Твртка. Због тога се у науци као мјесто његовог крунисања узима управо овај православни манастир“, истакао је историчар Дошлић.
Према његовим ријечима, краљевски положај Стефана Твртка и његових насљедника слиједио је традицију Немањића, која је била изражена кроз владарско име Стефа, титулу, потпис, потраживање трибута од Дубровника, на које су право имали само српски краљеви.
„Твртко је желио да изгради и трг соли, који је назвао Свети Стефан /данас Херцег Нови/, али је одустао због простеста самих Дубровчана. Његова војска је учествовала у Косовској бици /1389/, а сам краљ је писао на Запад о својој и хришћанској побједи у боју“, појаснио је Дошлић.
Због свега наведеног, истакао је он, поставља се питање због чега се баш ове године планира постављање споменика у Сарајеву, када нису узете у обзир све наведене чињенице?
„Уколико на споменику буде написана Тврткова титула, да ли ће бити написана писмом које је он користио – ћирилицом, или латиницом? Латинска верзија титуле била је ‘rex Rasciae et Bosnae’, краљ Рашке и Босне, а понекад ‘rex Bosnae’. Избјегавањем ових чињеница, заобилази се историјска истина, и тиме само продубљује ионако велика криза у односима међу народима у овој држави“, закључио је Дошлић.