Две школе, два ентитета, а исте вредности: Просветари из Градишке и Босанске Крупе постали најбоље комшије

Техничка школа из Градишке у Републици Српској и Мешовита средња школа „Сафет Крупић“ из Босанске Крупе у Федерацији БиХ заједнички креирају образовне програме, бирају занимања, усклађују школовање са потребама тржишта рада у својим срединама.

Ове две школе размењују и искуства у подручју практичне наставе, примене савремених метода и технологија, преносе једни другима дугогодишње знања и вештине у више струка и занимања, пише Српскаинфо.

– Могућности за сарадњу препознали смо током заједничких међународних пројеката на усклађивању наставног процеса са европским и светским стандардима – каже Владо Томић, директор Техничке школе из Градишке.

Он је недавно са сарадницима о посетио партнерску школу у Босанској Крупи. Просветари су договорили нове облике сарадње, у којима ће учествовати и ученици.

– Упознали смо се у нашем школском Центру за роботику пре годину дана, исказали интересовање за сарадњу. Прихватили смо предлог Крупљана да, по окончању међународног пројекта, наставимо сарадњу. Она је потребна и нама у Градишки и школи у Босанској Крупи – каже Томић.

Владо Томић и његов колега из Босанске Крупе, директор Мешовите средње школе „Сафет Крупић“ закључили су да заједно могу лакше, ефикасније и са много више успеха конкурисати за развојне пројекте код домаћих и иностраних финансијера.

– Наше школе су једна другој послужиле као пример добре праксе, јер у својим срединама успешно сарађујемо са приватним сектором у привреди. Наши ученици иду у фабрике на практичну обуку, где их послодавци препознају као перспективне раднике и укључују их у свој производни циклус. Тиме остварујемо пуни смисао, оправдање за постојећи концепт школовања – каже Елвир Куленовић.

Професори из две школе су недавно посетили школске кабинете у Босанској Крупи и анализирали резултате у настави. Крупљани имали довољно времена и да гостима из Градишке покажу лепоте свога краја: реку Уну и стару тврђаву окружену са три богомоље: муслиманском, православном и католичком.

Ипак, примарна тема била је школство.

Мешовиту средњу школу у Босанској Крупи похађа 365 ученика, који се припремају за занимању у четири струке: дрвној, машинској, текстилној и шумарској.

– У оквиру машинске струке школујемо машинске техничаре компјутерског пројектовања, програмере ЦНЦ машина, завариваче, инсталатере централног грејања и водо плинске инсталатере – појашњава Куленовић.

Додаје да се у овој школи образују и дрвопрерађивачки техничари, дизајнери и оператери ЦНЦ обраде дрвета, као и програмери и столари.

У текстилној струци школују кројаче, а у шумарској шумарске техничаре. Школа има подршку локалне власти, те Владе, Министарства образовања и Привредне коморе Унско-санског кантона.

Већину ученика по завршетку школовања, чека посао. Већ од трећег или завршног разреда, ученици стичу пословне ангажмане у предузећима те добијају новчану накнаду.

И у Градишки и Босанској Крупи највећа је потражња за ЦНЦ оператерима, заваривачима, програмерима и столарима, али Томић и Куленовић кажу да су готово сва занимања, заступљена у њиховим школама, атрактивна и тражена на тржишту рада.

– То је доказ да смо препознали потребе привреде и наше програме ускладили с тим. Послодавци су јако задовољни младима који заврше нашу школу, што значи да је практична настава квалитетна – кажу Томић и Куленовић.

Истичу да обе школе имају савремене машине, алате, симулаторе, али и искусне предаваче, а то је комбинација која гарантује успех.

– Наша школа поседује модерне радионице, ЦНЦ ласере, глодалице, роботичку руку, кабинете практичне наставе прилагођене европским стандардима. Највише опреме набавили смо кроз међународне пројекте – каже Томић.

У школи у Градишки, уз редовну наставу, проводе и 14 програма преквалификације и оспособљавања одраслих за ЦНЦ програмере, завариваче и оператере.

У томе им велику подршку прућа Америчка организација за међународни развој (УСАИД), која је помогла у набавци опреме и организовању практичне наставе.

А комшије из Босанске Крупе су одлучиле да се угледају на њих.

– Школа у Градишки за нас је пример добре праксе. Пројекат који нас је спојио и зближио смо завршили, али сарадњу нисмо прекинули него обогатили – каже Самир Пајић, близак сарадник директора Куленовића у крупској школи.

Договорено је да, овог пролећа, веће групе ученика Мешовите средње школе из Босанске Крупе посете Градишку, да упознају вршњаке у Техничкој школи и град на Сави. И средњошколци из Градишке ће организовано у Крупу. Тиме ће ова сарадња добити нову димензију, бити обогаћена, приближити две средине које деле заједничке вредности.

Искуства која је Техничка школа из Градишке стекла кроз сарадњу не само са школом у Босанској Крупи, него и са образовним установама у Шкофја Локи у Словенији, Славонском Броду у Хрватској и Тешњу у Федерацији БиХ, сада користе и друге школе у Републици Српској, првенствено Дервенти и Прњавору.

Бесплатан превоз
Обе школе, а поготово она у Босанској Крупи, имају озбиљних проблема са мањком шака. У последњих десетак године број ученика у градићу на Уни је преполовљен.

– Настојимо да стимулишемо ученике из суседних општина у оба ентитета, да се овде школују. Школа организује бесплатан превоз за неколико ученика из Крупе на Уни, мале општине у Републици Српској, који се школују у Босанској Крупи. Бесплатан превоз имају и ученици из 33 километра удаљеног Бужима – каже директор Куленовић.

Вероучитељ у акцији
Зејнил ефендија Латифовић, главни градишки имам и вероучитељ у Техничкој школи Градишка, познат је у својој средини као хуманиста и веома предан градитељ међунационалних односа.

Заједно са директором Владом Томићем и професором Срђаном Ђукановићем, имам је био гост у крупској школи.

Да би на оригиналан исказао подршку сарадњи две школе, имам Зејнил се окушао и на симулатору за заваривање метала.

Лепа Радић
Представници школа из Градишке и Босанске Крупе посетили су место где су Немци у Другом светском рату обесили Лепу Радић, младу партизанку, која је постхумно проглашена за народног хероја Југославије.

Лепа је пореклом из Градишке, где градска управа заједно са установама и грађанским удружењима која носе њено име, настоји вратити на постамент у Босанској Крупи њену бисту, уклоњену у последњем рату. О тој могућности разговарали су и представници две школе из два града, који негују исте, антифашистичке вредности.

(Израду овог текста подржала је Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) кроз пројекат ПРО-Будућност. Садржај овог текста не одражава неминовно ставове УСАИД-а или Владе САД)

Извор:Блиц / М.Пилиповић

Share With: