Горан Кнежевић (33) из Градишке нема премца међу електричарима: Неприкосновени првак у пењању на бандеру (ФОТО)
Брзина којом се електричар Горан Кнежевић (33) из Градишке пење на бандеру, за његове колеге из цијеле Крајине је недостижна а за остале, за навијаче, комшије и пријатеље, веома импресивна.
Он је на недавном такмичењу Електрокрајине у Теслићу, убједљиво постао првак у овој дисциплини. Кнежевић се за два минута и пет секунди попео на бандеру високу осам метара, што је укључивало бушење рупе на врху, постављање металне конзоле и повратак на почетну позицију.
Горанови највећи конкуренти из Челинца и Теслића, имали су дупло лошије вријеме.
-И на претходном такмичењу, прије четири године, био сам првак у овој дисциплини. То ми, некако, иде. Увјежбао сам радећи у једном лакташком предузећу, гдје сам се свакодневно пењао на много више стубове, небу под облаке. Више времена провео сам на свакојаким стубовима него на земљи – испричао је Кнежевић за Српскаинфо своја електричарска исксуства.
Када је, прешао у Радну јединицу „ЕлектроКрајине“ у Градишки те распоређен на послове одржавања мреже ниског напона, било му је много лакше.
-Тада сам се, међу колегама, осјећао супериорно у пењању на бандеру, вјештини и брзини. Наравно, треба имати и физичке предиспозиције, не може баш свако да ради овај тежак и веома одговоран посао, не може бити тако брз и сконцентрисан. То је спрега више вјештина и снаге – сматра Горан Кнежевић, поријеклом из Славонског Брода а сада настањен у Чатрњи код Градишке.
Горанов успјех није прошао незапажено у предузећи али и у мјесту у којем живи са породицом, супругом и двоје дјеце.
-Припремам се за скорашње републичко такмичење. Надам се да ћу и ту бити првак, мада се никада са сигурношћу то не може тврдити. Мојим укућанима и пријатељима је драго због мог успјеха. Свакодневно слушам много похвала, подршку али и свакојаке коментаре, често веома духовите. Неки кажу, када би пењање на бадеру постао олимпијски спорт, ја бих се сада припремао за Олимпијаду у Паризу за двије године, јер сам, по прилици, испунио норму а не бих висио у Турјаку на бандери – шаљиво о својој дисциплини прича млади електричар који је своме послу веома посвећен. Заволио је овај занат још у дјетињству.
-Тај посао ми се допада, радим са задовољством, ништа ми није тешко… Свјестан сам одговорности у свакодневним задацима, јер ту не смије бити грешке. Задовољан сам, посебно колегијалношћу и односом међу радницима, повјерењем… То је веома важно, чак најважније у овом послу – објаснио је Горан суштину електричарског заната.
Тренинг
Да би постигао што бољи успјех на такмичењима, Горана подстичу и његове комшије у Чатрњи, мјесту у којем, на електричним стубовима, има велики број родиних гнијезда. – Гдје год је потребно подесити родино гнијездо, да не запиње за жице, вратити младунче које испадне или се попети на стабло, обрати неку воћку коју нико други не може да дохвати, увијек мене зову. Кажу, хајде ти Горане, за тебе је добар тренинг а за роде или за народ, добра корист – шаљиво, своју свакодневицу описује Горан Кнежевић, једини првак из Чатрње, у било којој спортској или рекреативној дисциплини у историји овог села код Градишке.
Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић