Годинама проносе глас о богатству свога краја: Небојша и Зорица Андрић, сакупљачи љековитог биља са Озрена
На планини Озрен, позната су велика станишта љековитог биља. То су кантарион, куница, трава ива, ивањско цвијеће, крушина, рујевина… Искориштеност је врло мала јер недостају откупне станице а нема ни берача.
На то је указано на Сајму љековитог биља у Градишки.
Зорица и Небојша Андрић су препознали могућности љековитог биља које вриједно сакупљају, суше, прерађују…
– Све се своди на спорадичне случајеве. Моја супруга Зорица и ја, заједно са неколико жена и комшилука, усамљени смо у том послу. Беремо тридесетак врста љековитих трава. Колико ми је познато, само у Бањалуци постоји откупна станица, нигдје више. Остали сакупљачи усмјерени су ка Србији, гдје се биље може продати али су процедуре транспорта компликоване – казао нам је Небојша Андрић са Озрена на недавном Сајму љековитог биља и меда у Градишки.
Он додаје да су ове сезоне највише убрали хајдучке траве, кунице, камилице, невена, маслачка, менте и хајдучке траве…
– Све што беремо и прерађујемо, продајемо у такозваној кућној радиности. Понешто и засадимо, углавном биљке које је теже пронаћи у природи. Од појединих биљака, на примјер од коприве, користимо и лист и коријен. Сушимо их у хладовини, у природним условима – казали су Зорица и Небојша Андрић из Петрова, на Озрену.
У подножју планине Озрен расте педесетак врста самониклих љековитих биљака. Многим мјештанима продаја биља је само додатни приход. Могућности су ограничење због мањка сушилица и других капацитета за прераду.
Ипак, по љековитом биљу ова палнина је на далеко позната. Стотине берача љековите траве иве, сваке године походе врх Гостиљ на Озрену. Трава ива бере се 11. септембра, на празник Усјековање главе Јована крститеља.
Обичај је ушао на УНЕСКО-ву листу заштићеног нематеријалног културног насљеђа Републике Српске.
Аутор: Милан Пилиповић