Гест „Градске чистоће“ о којем се прича у Градишци: Дрвени стубови и нова гнијезда за Миркове роде (ФОТО)

Послије репортаже о Мирку (Имре) и његовој супрузи Здравки Кекењсеке из Бок Јанковца код Градишке, који су у свом дворишту направили рај за роде, о чему је недавно репортажу објавио Српскаинфо, реаговали су из Комуналног предузећа „Градска чистоћа“ из Градишке.

Они су одлучили да помогну овом брачном пару, иначе повратницима из Њемачке, јер су се Здравка и Мирко пожалили да су гнијезда њихових рода тијесна за бројне младуце и да би хтјели поставити нове дрвене стубове за још гнијезда.

У Мирково и Здравкино двориште су у сриједу, на опште одушевљење, и њих и комшија а нарочито дјеце, банули комуналци из Градишке и довезли седам дрвених стубова. Стигла је и механизација.

– Па то је за нас и наше роде велика фешта. Ово је најбољи поклон. Били смо забринути за роде којима су гнијезда тијесна. Једну су избациле па је данима лијечимо. Захвални смо редакцији „ЕуроБлица“, порталу „Српскаинфо“ на репортажи коју су објавиоли а многи прочитали, међу којима наша дјеца и унучад у Њемачкој, и други, знани и незнани свуда по свијету. Сада велико хвала „Градској чистоћи“. Хвала свима до неба, у наше и у име наших рода – рекли су нам Здравка и Мирко, истински љубитељи ових птица.

Они су, са великим задовољством, усхићењем, радницима показивали мјеста на која треба поставити стубове, објашњавали разлике међу леглима, причали о навикама, исхрани, понашању рода…

Они ове птице дочекују у пројлеће, хране, чувају, постављају стубове да на њима лакше саграде гнијезда и размножавају се, штите их од грабљиваца, лијече повријеђене, прате сваки њихов лет у насељу, пребројавају младе а крајем аугуста испраћају на далек пут, у топлије крајеве.

– Волим роде, одувијек. У Војводини, у Бачком Градишту гдје сам рођен и одрастао, био сам окружен родама. Ту љубав увијек сам носио у себи и тражио прилику и могућност да је искажем. Када су електричари, овдје у дворишту мијењали бандеру, умјесто дрвене стављали бетонску, замолио сам их да ми уступе стару, дрвену, на коју сам поставио рам за гнијездо. У њега сам убацио суву винову лозу, како бих привукао роде и то је успјело – испричао је Мирко показујући велику колонију и пуна гнијезда рода.

Роде су, са оближњих гнијезда, посматрале ентузијасте из „Градске чистоће“, као да разумију њихову улогу.

– Истина је то, роде све прате и разумију. Оне клепетањем показују интересовање, шаљу поруку…Оне су веома интелигентне – увјерава Здравка, Ренату Обрадовић Поповић, директорицу „Градске чистоће“ која, заједно са сарадником Игором Балтом, надгледа радове и помаже у акцији.

Љубав према родама, Мирко је пренио и на Здравку која их свакодневно, у обилним количинама, храни рибом.

– Па то је за неповјеровати. Одавно прижељкујемо дрвенене стубове за још гнијезда али, до сада, то нисмо успјели оставрити. Срећни смо и Мирко и ја. То се неда описати. Желимо овдје имати село рода. Вјерујем да оне утичу на рађање и на наталитет, није то само обична и неутемељена прича – каже Здравка.

Директорица Рената Обрадовић Поповић има велико разумијевање за Здравкину и Миркову љубав према родама.

– У сриједу смо поставили четири дрвена стуба а данас још два. Направићемо и жичане рамове које ћемо поставити на врх, како би се роде лакше гнијездиле. Када сам прочитала репортажу, подијелила сам је са сарадницима и зато смо одлучили да будемо дио ове јединствене, емотивне и узорне приче – казала је директорица Обрадовић Поповић за наш портал.

Срећни су и радници, Чедо Делибашић, Асим Дудаковић, Предраг Тепић и Младен Ступар који су, у инат киши, урадили планирани задатак, на радост Здравке, Мирка, њихових рода и комшија у Бок Јанковцу, градишком приградском насељу.

Теорија о родама
Роде ме, ујутро, чекају испред врата, у врту, да их нахраним, прича Здравка. Цијело јато се овдје гнијезди и са нама дијели исти животни простор. Ово је наша и њихова заједничка кућа, ливада, двориште… Све роде које овдје лете, а има их много, сматрамо својима. Све роде у Бок Јанковцу су са нашег гнијезда, овдје су се прве излегле а размножиле у околини – додаје Мирко, пажљиво осматрајући околину.

Здравка и Мирко прате сваки покрет рода, на земљи, у гнијезду или лету, док трагају за храном, леже на јајима, хране, чувају и заклањају младе у врућине или олује. Њихова запажања о родама су веома комплексна и детаљна. Младе роде имају црни а старе црвени кљун. Постоје и друге разлике, женке су мање од мужјака, прича Мирко прижељкујући да, заједно са удружењима која се баве изучавањем рода, прстенује их прије одласка.

Болесна рода
Сада су она и Мирко ипак највише опсједнути опоравком повријеђене роде коју данима лијече уз помоћ ветеринара Бориса Кукоља.

– Бринемо због повређене роде, која се излегла на бандери у њиви и прва излетјела из гнијезда. Када је хтјела да се врати, родитељи јој то нису дозволили него је повриједили и избацили. То је ваљда била свађа и васпитна мјера, по родиним принципима. Ја сам је, онда прихватио, и однио код ветеринара Кукоља у Градишку. У Ветеринарској станици лијечили су је неколико дана. Сваког јутра носио сам је на терапију и прегледе, тамо су чистили повреду на крилу – детаљно прича Мирко о спасавању и лијечењу младе роде коју до поновног лета, чува у дрвеној шупи.

– Када дође наша унука, крајем аугуста, а рода потпуно оздрави, она ће да пусти и пошаље роду да полети, да се придружи осталима. Биће то велики догађај за све нас – рапортира Мирко износећи јасан план завршетка родиног лијечења и њеног повратка у природу.

Лијевак против грабљиваца
Мирко је на дрвеној бандери поставио обрнути лијевак од лима, као ефиаксно средство против грабљиваца.

– На бандери, једном приликом, грдно смо се разочарали видевши да у гнијезду недостају два птића, двије мале роде. Трчали смо Мирко и ја, свуда уоколо, распитивали се, где су роде, камо су нестале, све док нам комшија, који је чувао овце у близини, није казао да је видио куну која је покупила мале роде. То нас је веома много растужило, обоје смо плакали а Мирко је од лима направио лијевак и поставио га, у обрном положају, како се грабљивице са земље неби могле више попети до гнијезда – испричала нам је Здравка.

Познанство и заједнички живот
Здравка и Мирко упознали су се у Фрајбуру, у Немачкој 1974. године, на забави код Мирковог пријатеља. Била је то љубав на први поглед.

– Имали смо заједничко друштво али се до тада нисмо познавали. Без обзира на мање језичке баријере, јер је Мирко Мађар, нас двоје смо схватили да смо једно за друго, и то заувијек. Таквог убјеђења сам и данас, послије пола вијека нашег брака и заједничког живота. Много лијепих дана и година смо прошли а све проблеме рјешавали смо заједно. Зато могу да се похвалим нашим браком јер волимо и дијелимо исте вриједности – казала нам је Здравка.

Мирка је љубав, поријеклом из Великог Градишта, гдје је у дјетињству заволио роде, довела у Градишку, у Здравкин родни крај. Ту су изградили оазу пензионерске и заједничке среће коју дијеле са омиљеним птицама, са родама.

Из Њемачке су се вратили 2009. године а Мирко је одмах, на почетку, освојио симпатије нових комшија, нарочито дјеце. У Бок Јанковцу, он и Здравка су омиљени код свих, без обзира на вјеру и нацију.

Извор:Српскаинфо /М.Пилиповић

Share With: