Вијек Ловачког удружења у Градишки: Само богаташи су некада имали привилегију да буду и ловци (ФОТО)

Недавно обиљежена стогодишњица од формирања Ловачког удружења у Градишки, подстакла је ловце из града на Сави, да се темељитије позабаве властитом историјом.

Утоме су им помогли у Завичајном музеју Градишка. Према документима, почеци организованог лова помињу се прије Првог свјетског рата.

У чланку „Оснивање Ловачког друштва у Градишки“, којег је у најновијем броју „Градишког зборника“ објавио историчар Бојан Вујчић, наведене су многе чињенице, особе и документи о почецима ловства у градишком крају, нарочито у појасу поред Саве и у Лијевче пољу. У доба Аустроугарске, локална аристократија начинила је прве кораке.


Ловачке карте, наводи поменути историчар, постојале су, засигурно, и прије оснивања Ловачког удружења. Према документима с почетка прошлог вијека, утврђено је да су ловачке карте постојале 1903. године.Тада је, Омер Латифовић из Орахове кажњен због неовлаштеног лова а власти су га у томе откриле у оближњем селу Гашница.У казненој расправи, се наводи да је шездесетогодишњи тежак Латифовић “имао од окупације, сваку годину ловачку карту, али ове године није никако на исту могао заштедити”. Из овог али и других примјера јасно је да су од доласка Аустрије били уређени односи у ловству, што је такође видљиво из пријаве против 19-годишњег Мује Дуратовића, сина Ибриног.

Он је 1904. године кажњен „због непоштивања ловних прописа, јер је са кером у шуми Мокрице ловио без ловачке карте и оружног листа, због чега је у коначници оглобљен са 25 круна или пет дана затвора.“

Лов као забава и потреба

Евидентно је да је лов на овом пдоручју био за једне омиљена врста забаве а за друге извор егзистенције. Досељеник у Виндхорст, данашњу Нову Тополу, Јохан Малберг у поменутој колонији држао је гостионицу „Код ловачког рога“ са четири собе.

Но, љубав прем лову није била довољан разлог за добијање ловачке карте. Тако су, попут Малберга, у септембру 1911. године одбијени захтјеви за ловачке карте које су котарском уреду упутили Грегор Папик, Миле Гребенар из Мрчеваца и Јово Перовић из Романоваца.Трговац Ђорђе Тодић је, у јануару 1911. године, од котарског уреда у Босанској Градишки добио сертификат да може трговати муницијом и опремом за лов, са фирмом из Вараждина, при томе одмах наручивши муницију за пушке ланкастер и флобер те за пиштоље.

Међу малобројним који су задовољили законске процедуре и услове, оружни лист за двоцијевку и самокрес добио је земљопосједник Јохан Адем Хлор (24) из Церовљана.

Недуго потом, избио је Први свјетски рата, када никоме овдје није било до ловстава и ловачких карата. Ипак, 1919. године, све је, уласком у нову епоху, покренуо срески начелник, љекар Милан Тодић.

Он је, код окружног начелства издејствовао ловачку дозволу а у томе су га успјешно слиједили Ђурађ Рогуљић из Јунузоваца, Симо Цвијић из Виндхорста, Благоја Суботић из Греде, Кароли Ланг из Берека…

Прва скупштина

Почетком 1921. године, 4. јануара, у просторијама муслиманске читаонице, одржана је Скупштина ловачког друштва у Босанској Градишки. О томе је такође сачуван записник. Скупштину је сазвао Драгутин Ретл а на њој изабран привремени одбор.

У записнику, је веома значајан дио реченице: „Благајник г. Стемер предаје Друштву своту од 390 круна, која је код њега остала од бившег ловачког раснованог дртуштва…“. То јасно упућује, наводи историчар Бојан Вујчић, да је Ловачко друштво у Градишки постојало и прије 1921. године, али о томе нема видљивих и јасних докумената.

Чланови Друштва, наведено је у правилима одобреним 20. маја исте године од стране Земаљске владе у Сарајеву, могли су бити добротвори уплатом „једном за свагда“ 800 круна, утемељивачи уплатом 400 круна, извршујући чланови под обавезом мјесечне уплате 10 круна и помагачи у обавези пет круна мјесечно, а са њима и почасни чланови, без новчане обавезе.

Ловом су се тада могле бавити ситуиране сообе којима новац не представља проблем. Јосип Стемер је био порезни надконтролор, Драгутин Кратохвил надгеометар, Вилим Зибер пољопривредни пристав, Иван Ерић управитељ КПЗ-а, Хакибег Реуфбеговић градоначелник, Илија Матаруга трговац и посједник.

Ловачко друштво „Бос. Градишка“ је 26. јула 1921. године обавијестило Котарски уред да се на главној скупштини, одржаној 30. јуна у великој Сали хотела „Сава“ – контитуисало. При томе је изабран одбор, за предсједника Хакибег Реуфбеговић, подпредсједник ЈосипМајић, биљежник Ибрахим Февзи Алагић, благајник Иван Ерић те Илија Матаруга и Драгутин Кратохвил, Мустафа зухди Хоџић и Маркан Мостарчић.

Међутим, годину касније, дошло је до потпуног преокрета у управљању Ловачким друштвом, а 25. јуна, у хотелу „Сава“ одржана друга редовна главна скупштина Ловачког друштва. Присуствовало је 105 извршујућих чланова, и то 99 из села и шест из града.

Промјене у руководству и нова скупштина

Управа је изгледала сасвим другачије у поређењу са претходним саставом. Предсједник је био Илија Матаруга а потпредсједник Јосип Мајић, секретар Ибрахим Февзи Алагић, благајник Драгутин Кратохвил а одборници Крешимир Ђурковечки и Јово Кењало.

Новонасталу ситуацију, дјелимично у записнику, који је сачуван, објашњава секретар Алагић: „међутим, случај је, да нам је прва, главна скупштина пала концем јуна, који је настао отуда, што су у то вријеме услиједила одобрена друштвена правила“.

Од тада, Друштво је наставило интензивно да се развија. Из регистра ловних карата за 1926. годину, број ловаца повећан је на 63 а сви су били наоружани двоцијевкама. Ови изводи из докумената а у посједу Завичајног музеја, истичу у Ловачком друштву „Просара“ које баштини дугу и богату традицију, веома су значајни.

Недавно је на то указано и приликом прославе стогодишње постојања овог Удружења. Првобитно Ловачко удружење, имало је годишњи буџет, одржавало редовне и и ванредне сједнице скупштине, са јасним надлежностима.

Од дисциплинских одредби, постојала је само једна, записана у Статуту и гласила је: “Ако се појави какав размирица међу члановима у погледу друштва, онда једна или обе странке могу тражити могу тражити часни суд. Имали мјеста суду или не одређује одбор. Ако има мјеста суду, онда свака странка изабере између чланова по двојицу судија , а судије изаберу петог члана као предсједника. Што тај суд ријеши вриједи, те нема апелације ” .

Други свјетски рат

За вријеме Другог свјетског рата Удружење је престало са радом и прво окупљање ловаца се десило 1946. године у селу Елезагићи, када је извршењу лова присуствовало 40 ловаца.

У току грађанског рата у БиХ ЛУ “Просара” привремено је престало са радом, те је након доношења Закона о ловству 1994.године ,група ентузијаста , старих чланова удружења , личним средствима и радом предузела активности на активирању и очувању објеката и опреме и поново покренула рад Удружења, обнављања регистрације, аката, матичне књиге …

Ловачко удружење „Просара“ успјешно наставља дугу и богату традицију, представља узоран колектив, који је битно допринио настанку и развоју организованог ловства, нагласио је Ненад Плотан, садашњи а четрнаести предсједник градишког Ловачког удружења.

Први предсједник био је Хакифбег Реуфбеговић, а псолије њега на истој дужности мијењали су се Илија Матаруга, Акик Алагић, Душан Кевић, Танасије Гаковић, Милорад Радаковић, Рушид Мисимовић, Љупко Ковачевић, Мухарем Курбеговић, Хусо Демо, Драган Котур, Саво Глувић, Милан Драгељевић…

Сада Ловачко удружење газдује ловиштем од 28 000 хектара са 500 чланова у шест секција. Посједује ловачки дом у центру града, ловачке куће у Козинцима, Бистрици, Ламинцима те закупљење у Цимиротима и Орахови. Добитник је многих признања Савеза ловачких организација БиХ и Југославије, за организационе заслуге и акције на унапређењу ловства и уређењу ловишта, набавци дивљачи и санитарни одстрел.

Свечаност поводом јубилеја

Плакету поводом овог јубилеја, Ненаду Плотану, предсједнику Ловачког удружења „Просара“ уручио је Дарко Ћулум, предсједник Скупштине Ловачког савеза Републике Српске. Свечаности су присуствовали и представници ловачких удружења и савеза Србије, Хрватске и Македоније. ЛУ „Просара“ има организовану ловочуварску службу са два професионална ловочувара, два службена возила и бројне органе који дјелују волонтерски.

– ЛУ„Просара“ извршава задатке прописане Законом о ловству и другим актима и предузима значајне активности на очувању и газдовању ловиштем и ловним фондом. Ово Друштво убраја се у ред рекордера ловачких удружења по уносу фазанаске дивљачи . Чини то још од 1965. године а од тада је у ловиште унесено око 160 000 одраслих фазана – нагласио је Ненад Плотан, иначе адвокат по струци који је ангажовањем у Ловачком удружењу наставио традицију предака.

СрпскаИнфо

аутор Милан Пилиповић

Share With: