Бициклом и удицом, 40 година вјеран Сави: Јефто Стефановић, пензионер из Градишке, један од најстаријих чланова риболовачког друштва (ФОТО)

Број његове риболовачке књижице је 89/83. То значи да је међу првим, најстаријим члановима Риболовачког друштва „Сава“ у Градишки. Те 1983. године, „Сава“ је основана и веома амбициозно почела да ради, испричао нам је Јефто Стефановић, машински инжењер у пензији који је готово цијели радни вијек провео у градишком „Металу“.

Ипак, његова највећа љубав су ријеке, понајвише Уна у родној Козарској Дубици и Сава у Градишки. О дуготрајној вјерности природи, ријекама и риболову, свједочи његова чланска књижица за жигом СРД “Сава”.

Претходно, Јефто је био члан Риболовачког друштва у Окучанима, у Хрватској. Након формирања Риболовачког друштва у Градишки, гдје је доселио због пословних обавеза, постао је један од првих чланова локалног удружења. Ту се спријатељио са домаћим риболовцима и започео нову животну етапу.

– Риболов, Саву, савске рукавце који су били веома богати племенитом рибом, одувијек сам волио. Тако је и данас. Сава је, некада била чиста, потом је наступио период интензивног развоја привреде, што је ову ријеку угрожавало. Сада је она поново, као некада, већим дијелом године. Изузетак су јесен и прољеће, када је ниво повећан због падавина. Тада је Сава прљава, носи много смећа, као сада – испричао је за Српскаинфо Јефто Стефановић који свакодневно, са пријатељима рибари или се вози бициклом поред ријеке.

– Како год да се посматра, оцјењује или коментарише моје интересовање, моја љубав, увијек сам поред Саве. Ја сам рекреативац у сваком погледу, и риболовац и бициклиста. У томе сам упоран и истрајан. Љубав према Сави и воља да увијек будем ту негдје, у близини ове велике ријеке, не пролази ме – објашњава Јефто своја интересовања и разлоге због којих је годинама и деценијама привржен Сави.

Он анализира и разлике, промјене у структури рибљег фонда.

– Сада има више плотице или језа него некада. Смањен је и фонд клена и штуке. Одувијек има много бијеле рибе, ту се ситуација није нарочито промијенила. Нестало је лињака и кечиге, а било их је у Сави и у Уни – изнио је Јефто своја запажања.

Не може се похвалити уловом капиталаца, каже, али у томе не види тако важан смисао риболова.

– Важно је бити упоран и боравити што више на води. Ја сам давно, још у студентским данима, у Козарској Дубици, на Уни, упецао сома тешког 8,5 килограма, дужине 105 центиметара. Ја сам пецарош ситне рибе – објашњава наш саговорник своје риболовачке склоности.

Јефти друштво најчешће чини Љубо Митровић, са којим иде у риболов али и рекреативну вожњу бициклом.

– На бициклима, возећи се ујутро или пред вече, истражујемо савске ревире, пецамо, коментаришемо, пратимо ситуацију на ријекама. Сада је водостај висок, Сава носи смеће, дрво, све и свашта. Сада су риболовци за принудном одмору. У мутној и прљавој води, када је водостај висок, нема шта пецати, нити је то могуће. Тада риболовци могу само шетати обалом, пјешке или бициклом, као ја и пратити ситуацију на ријеци – описује Јефто своју пензионерску свакодневицу.

Аутор: Милан Пилиповић