Бере трешње, пише књиге и сакупља старине: Хитре ноге Данила Карапетровића (81), пјесника и чувара завичајних успомена (ФОТО)

Данило Карапетровић (81), пјесник из Градишке, аутор 38 књига поезије и хроничар поткозарског краја, осим писања, кондицију чува и физичким радом. У селу Доња Јурковица, на породичном имању, у обновљеној родитељској кући формирао је богату библиотеку завичајних писаца и музеј сеоских алатки.

У истом дворишту, Дане има много воћки, засађених још у његовом дјетињству. Најдраже су му трешње, казао је за Српскаинфо, које бере за породицу и пријатеље. Ни осамдесет и једна година, за овог виталног пјесника не представља проблем.

– За мене је пењање на трешњу и ходање гранам исто као и ходање путем, стазом или ливадом. Пентрање по стаблима трешње почео сам у дјетињству, након што сам проходао а та навика ме ни сада не пролази. Ноге ме добро служе а за виталност, здравље, физичко и ментално, заслужно је воће – сматра Данило Карапетровић.

Родну кућу у Доњој Јурковици, пјесник Данило Карапетровић, аутор 38 књига и предсједник Књижевног клуба „24.април“, претворио је у музеј старих кућанских предмета, пољопривредних алатки и библиотеку завичајних писаца.

Домаћинство, некада бројне породице, угледног домаћина и сеоског кнеза Јована Карапетровића, гдје више од три деценије не гори ватра, Данило је оплемењено старинама, документима и записима о животу у јурковачком крају, његовој историји, знаменитим људима и догађајима, нарочито ратовима, страдањима становништва и тешком животу.

Дугачак је списак алатки кориштених у пољопривреди и домаћинству које је Данило смјестио у свој музеј. Са великом љубављу он прича о сваком предмету појединачно, његовој употреби и периоду израде.

Плуг, брнача, трлица за прераду конопље и лана, пегла на угаљ, тоцило за оштрење, облићи за дрвенарију, рибеж за купус, маша за ложење ватре на огњишту, воловски јарам, точкови запрежних кола, коњски и воловски плуг са дрвеним гредељем и гвозденим лемешом и црталом, друга за пређу, чунак за ткање, фењер, пркљача за прање веша на брвну, коњски ам и оглавина, срп за жетву жита, варићак за мерење жита, преслица, вретена, лијевче и лотре запрежних кола, мотовило за пређу, пржњак или долап, гребени за кудељу, вагијер за вучу, дрвене виле…

– Са оцем Јованом сам орао терајући коње док је он држао дрвени плуг. Брнао сам дрвеном брначом са металним клиновима, на коју смо стављали пањ, због оптерећења. Моја мајка Марта је користила лопар за хлеб, печен у зиданом шпорету или на огњишту. То је најчешће била кукуруза коју смо, ми деца, моја браћа и сестре, јели у сласт. И сада ми је тај окус, тај мирис некако близак, као да се и сада шири у мојој близини – присјећа се Данило, опсједнут снажним набојем емоција и пробуђених успомена.

Управо такав начин живота, дао му је снагу да може урадити што његови вршњаци, па и млађи не могу. Зато за Данила и није чудно што се пентра по трешњама, без страха да ће пасти или да ће му се било шта лоше догодити.

Знамениту кућу су 1936. године, додаје, градили и воћке садили Јован и Марта Карапетровић. Кућа је у то време била веома модерна, имала је подове и плафоне, равне зидове, свијетле прозоре са везеним завјесама. У њој је рођено десеторо дјеце, по петоро мушких и женских, Јованка, Милош, Михаило, Стеван, Анђа, Стојанка, Душан, Данило, Драгица и Милка.

Данило је дио куће преуредио у Завичајну библиотеку са више од хиљаду књига, зборника, фотографија са књижевних манифестација, докумената о историји Доње Јурковице.

– У библиотеци су највећим дијелом издања домаћих писаца, чланова Књижевног клуба „24“ април“ али и издања пријатеља песника, међу којима је Панто Стевић. Он је донирао сва своја издања за нашу библиотеку, где је такође и више публикација о страдању Козарачана у Јасеновцу, учешћу у ратовима, радним и друштвеним побједама – објаснио је Карапетровић, садржај библиотеке, гдје се такође одржавају и пјесничке вечери, сусрети приповједача, промоције књига.

Извор: Српскаинфо / М.Пилиповић