Facebook
YouTube
Instagram
Top lista

Топ листа за 09.07.2022.год.
Partneri
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image

Стево годинама трагао за дједовом вјечном кућом: Након 105 година од погибије, упалио свијећу и помолио се на Јовановом гробу (ФОТО)

На гробљу у аустријском граду Нојкирхену, Стево Стојнић из Машића је средином јуна, заједно са супругом Надом, сином Александром и снахом Сањом, први пут, послије 105 година од погибије дједа Јована, бившег војника аустријске монархије, упалио свијеће и помолио се за његову душу.

Стево је годинама трагао за дједовим гробом, о чему је Српскаинфо писао, распитивао се о његовој судбини, изучавао списе и документе о Првом свјетском рату, али тек недавно је у томе успио.

Пресудну улогу имала је његова унука Вања Стојнић, студенткиња у Аустрији која је напокон, на војничком гробљу, међу многим Лијевчанима и Градишчанима, пронашла споменик Јована Стојнића.

Више од једног вијека, пет генерација Стојнића из Машића у Лијевче пољу, трагало је за својим претком Јованом Стојнићем којег је Аустрија, заједно са више комшија, мобилисала у своју војску и одвела у Први свјетски рат. Јован је тада имао 40 година. Послије мобилизације, није се вратио кући.

Нада да ће доћи, код његових укућана, супруге и четворо дјеце, и бројне родбине, временом се губила, посебно након завршетка великог рата.

Ипак, Стојнићи у Поткозарју нису одустали од трагања за Јовановом судбином. Стево и Марко Стојнић, Јованови унуци испричали су за Српскаинфо да је њихова жеља, да сазнају било шта, дођу до бар штурог податка, историјског документа или приче о своме дједу, али и о српским војницима у туђој регименти, одувијек била велика.

Ове године, у томе су, послије трагања дужег од једног вијека, успјели. Јован је рођен 1874. године у Машићима, близу Нове Тополе. Послије Сарајевског атентата, присилно је мобилисан у аустријску војску и одведен на фронт, заједно са братом Млађеном.

– За мене и за моју породицу, одлазак на гробље, на Јованово вјечно почивалиште, веома је емотивно. Од дјетињства, када сам од оца Душана слушао приче о дједу, увијек сам се борио, настојао да сазнам гдје је сахрањен и какав је био његов ратни пут. Заједно са братом Млађеном доспио је на фронт, на страни Аустрије. Био је тешко рањен а потом умро у аустријској болници. Млађен је пребјегао на руску страну, и до краја рата био у њиховим редовима. Тако је доспио и на Солунски фронт а када је наступио мир, вратио се кући, у Машиће. Нажалост, његов отац Милан није дочекао ни Млађена нити Јована – испричао нам је Стево Стојнић.

Њих двојица су, заједно са цијелом нашом породицом, прича Стево, дуга историјска и трагична судбина у бурном времену, које, по много чему подсјећа на ово, садашње, жртву малих народа и интереса великих и моћних народа и силе.

– Послије посјете и почасти дједу Јовану, гдје нас је одвео унук мога брата Александар Колунџија, осјећам смирај у души, помијешане емоције, и среће зато што сам сазнао за мјесто гдје је скончао живот али и туге због његове и судбине многих Срба који су били принуђени да ратују и да гину за туђина – казао нам је Стево Стојнић.

У архивском запису у Нојнкирхену, у који су Стојнићи имали увид, наведено је да је Стојнић Јован, кремирани војник, из Босне, рођен 1874. године а умро 13.6. 1917. године. Стојнићи су се сада увјерили да Јован већ 105 година, почива у Доњој Аустрији, у граду Нојнкирхену, у Улици Фридхофсwеф, далеко од родног краја.

Српскаинфо / М.Пилиповић

Share With: