Facebook
YouTube
Instagram
Топ листа

Топ листа за 13.08.2022.год.
Партнери
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image

Документа

Градишке новине

Симо Брдар почео снимање филма “Градина”: Први кадрови у Напуљу, ево и зашто

Напуљски Атлас је најстарија ископана скулптура овог митског јунака. По казни бога Зевса он на плећима носи земаљску куглу, неки кажу хемисферу. Стојећи пред тим Атласом примијетио сам да на хемисфери нема црвене тачке.

У то вријеме она није могла ни бити, обајшњава Симо Брдар, историчар, пјесник и филмски редитељ, разлоге који су га опредијелили да свој нови филм “Градина”, о усташком геноциду током Другог свјетског рата, започене снимати управо овдје, у Италији.

Црвена Тачка на хемисфери налази се на корицама књиге “Јасеновац-Доња Градина, прећутани геноцид”. Овај наслов и садржину осмислили су писци, Нијемац и Србин. То је атлас, картографија и историографија усташког злочина геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, прича Брдар.

– Ова књига није нарочито примијећена у јавности. Зато смо Атласу у Напуљу, на првом кораку снимања филма “Градина”, поклонили један примјерак ове књиге, као прилог његовом терету. Напуљски Атлас нас је, симолично, упутио у Помпеју коју је вулкан Везув 79. године нове ере засуо огњем, лавом, камењем и пепелом – описује Симо Брдар симболику Напуља и његову везу са Доњом Градином, Јасеновцем али и потреби историјског памћења.

– Археолошка ископавања и истраживања заборављене Помпеје почела су 1748. године, и тек 1997. године стављена је на списак Унеско, као важно културно-историјско наслијеђе. Скоро два миленијума било је потребно да дође на тај списак. Заборављена црвена тачка са нашег Атласа протеже се од 1941. до 2022. године. Само 81 година. Треба наш Атлас да носи причу о Црвеној Тачки, Јасеновцу и Градини, трпељив, снажан и упоран, ако треба и два миленијума – објашнава Брдар симоболику свога новог филма, за којег је сценарио и режију осмислио заједно са Карином Брдар, глумивом и професоримоцом сценског израза на Академији умјетности и литванском граду Каунасу.

Симо Брдар и Карина Чешујко

Карина је, на многим свјетским научним скуповима и филмским фестивалима дала огроман допринос афирмисању истине о српском страдању у Јасеновцу и Доњој Градини. Симболику ове теме са страдањем Помпеје пронашли суи  у гротлу Везува.

– Апсолутно логично је да се попнемо на Везув и завиримо у гротло вулкана. Отворено од ува до ува, пријетеће гротло Везува је угонило страх у кости. Толико стадиони и арене подсјећају на гротло, па се у том страху од ерупције, појавио и страх од ријечи. Спустили смо у гротло Везува примјерак књиге о Јасеновцу и Доњој Градини, с Црвеном Тачком на атласу. Сљедећа ерупција Везува, сасвим сигурно, ставиће је на списак Унеска. Пут до Црвене Тачке је дуг и далек али је могуће га пријећи, само ако постоје жеља и јасан циљ – увјерен је Брдар, вишеструко награђивани аутор документарних филмова о усташком логору смрти на ушћу Уне у Саву, у Другом свјетском рату.

Хиљаде и хиљаде људи возовима, аутомобилима, аутобусима, пјешице иду у Помпеју. За неко вријеме, било то и два миленијума, и ми ћемо хрлити у Јасеновац и Доњу Градину да се опоменемо и преживимо, казао нам је Симо Брдар, који деценијама, на свим свјетским меридијанима, као нико, нигдје и никада тако детаљно, са снажном емоцијом и пјесничким надахнућем, свједочи о највећеој српској гробници, о мртвима и живима, о људима и нељудима, о времену зла, злочина и геноцида.

Аутор: Милан Пилиповић

СрпскаИнфо

Share With:
Open

close button