Facebook
YouTube
Instagram
Top lista

Топ листа за 09.07.2022.год.
Partneri
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image
Widget Image

Пропадају огромне количине трешње у Поткозарју: Стотине тона нема ко да обере нити откупи (ФОТО)

Више од половине овогодишњег рода трешње у Поткозарју, остаће на грани јер ово воће нема ко да обере, нити се оно може продати на домаћем тржишту.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске изјавио је за Српскаинфо да су узроци овог проблема вишеструки те да је воћарска рачуница ове сезоне поражавајућа. Дневнице за бераче су скупе, а трешња јефтина те цијеном не може подмирити трошкове, сматра Дојчиновић.

– Дневница за берача кошта од 70 до 80 КМ а он дневно може убрати од 50 до 70 килограма. Цијене трешње на велико су од 1,5 до 2 КМ. Када се томе додају трошкови транспорта, пијачне таксе и амбалажа, произвођачу не остаје ништа – каже Драгоја Дојчиновић.

– Увозне трешње из Србије код нас се продаје за марку и ниже по килограму. Зато домаћи маркети не желе нашу, домаћу трешњу, јер узимају искључиво увозну која је јефтинија. Када бисмо имали домаћу индустрију и прераду трешње али и вишње, тада бисмо имали неку рачуницу и извјеснију производњу – појаснио нам је Драгоја Дојчиновић.
Он подсјећа да су воћари, претходних година, интензивније садили трешњу, због једноставнијег узгоја и ранијег доспијећа овог воћа, рачунајући на зараду већ почетком љета, али су сада веома разочарани.

Не исплати се обрати трешње
Идентичне ставове имају воћари на широком поткозарском подручју. Нико у Турјаку и не помишља да обере трешње, јер се то уопште не исплати, сматра Љубан Суботић.

– Код мене су већ пропале црне трешње а сада доспијевају и остале сорте. Пропашће и оне, сасвим сигурно. Свако убере колико му треба, за поклон или кућне потребе, за пријатеље и то је све. Не знам, у садашњим околностима, како трешњу искористити, шта чинити са овим воћем – казао нам је Љубан Суботић из Турјака који има више од стотину стабала трешње и вишње.

Наш саговорник каже да су некада задруге откупљивале трешњу, вишњу и друго воће, али то је давна прошлост која се, у садашњим околностима, не може поновити.

– Док се у Србији боре за већу производњу трешње и вишње, код нас ништа не функционише. Проблематично је када не роди већи проблем када роди, као ове године, сматрају воћари из Грбаваца, Требовљана, Кијеваца, Цимирота, Јурковице, Миљевића и других села у Поткозарју, познатих по великој производњи трешње.

Увоз обара цијене
Произвођачи трешње из Миљевића објашњавају да домаћа трешња није конкурентна конкурентна на пијаци у Бањалуци и другим градовима, гдје цијене урушава увоз.

– У таквим околностима, не можемо се изборити са конкуренцијом. Домаће тржиште није заштићено, а ми немамо могућности да на иностраном тржишту понудимо своју трешњу и вишњу – кажу произвођачи трешње из Миљевића, гдје су, како наводе, највише овог воћа препустили птицама али ни њих нема довољно.

Једино трговци имају профит, наглашавају произвођачи трешње у Кијевцима, којима остаје сасвим мало или ништа.

– Несхватљиво је да су већим дијелом сезоне, цијене трешње у малопродаји биле од пет до седам КМ а сада су три до четири КМ, што је дупло више од цијена на велико – сматра Споменко Стојнић из Кијеваца.

У Удружењу воћара Републике Српске напомињу да се произвођачи трешње све чешће опредјељују за прераду овог воћа у сокове.

– Произвођачи настоје ублажити штету те циједе сокове, припремају компот или слатко, а појединци праве ракију од трешње. Све то су покушаји да се бар дјелимично искористи трешња и вишња, у нади да ће држава утицати на изградњу творница за откуп и прераду воћа – појаснио нам је Драгоја Дојчиновић.

Плантажне сорте подбациле
За разлику од домаћих сорти трешње, плантаже су подбациле. Никола Вукота, воћар из Требовљана казао је за Српскаинфо да посједује 360 стабала трешње, али да је род сасвим скроман.

– Имам веома квалитетне сорте, али већ 12 година чекам пун род. Ни ове године то нисам дочекао. Не знам шта јер узрок, промјена климе, надморска висина, квалитет земљишта или нешто треће. Разочаран сам јер стално сам на губитку и не знам шта да радим – каже Вукота.

 

Аутор: Милан Пилиповић

Share With: